Za Aleksandra Mekol Smita, Bocvana je najlepša zemlja Afrike, ako je suditi po njegovom bestseler serijalu “Prva damska detektivska agencija”. Za naučnike, ona je rodno mesto svih ljudi.
Naučnici tvrde da su odredili mesto odakle je potekao moderan čovek – močvare koje prekrivaju veči deo današnje Bocvane ikoje su bile oaza u inače sušnoj Africi.
Oblast južno od Zambezi reke je pre 200.000 godina bila dom Homo sapijensima i u njoj je najmanje 70.000 godina živela izolovana populacija predaka modernog čoveka.
Ta grupa živela je u ovoj ovlasti sve do velike klimatske promene izazvane promenama u osi i orbiti Zemlje, zbog čega su kiše stigle na severoistok i jugozapad Afrike, praveći zelene koridore preko kojih su se prvi ljudi proširili po svetu, kažu naučnici.
“Već duže vreme znamo da su moderni ljudi potekli iz Afrike pre oko 200.000 godina, ali sve do ove studije nismo znali tačno odakle”, rekla je autorka studije, genetičar Vanesa Hejs sa Garvan instituta u Sidneju.
Studija je zasnovana na analizi 1217 uzoraka mitohondrijalne DNK, prenose britanski mediji.
Sav DNK korišćen u studiji potiče od ljudi koji danas žive u južnim delovima Afrike.
Hejs je sa kolegama koristila DNK mitohondrija, koji se prenosi isključivo sa majke na dete, kako bi mapirali najstariju majčinsku liniju ljudi danas.
Takozvana LO linija sa svojim “pritokama” naučnike je dovela do “predačkog doma” koji se prostire od Namibije preko Bocvane do Zimbabvea.
Stručnjaci su potom proučavali geološke, arheološke i fosilne ostatke kako bi stekli uvid u klimatske uslove i širi ekosistem regiona tog doba.
Otkrili su da je nekada ovom oblašču dominiralo jezero Makgadikgadi koje je bilo veličine Novog Zelanda i koje je pre nekih 200.000 godina počelo da pretvara u močvarne predele koji su bili pogodni habitat za ljude.
DNK analiza pokazala je da se LO loza podelila pre 130.000 godina, kada je jedan deo populacije otišao na severoistok, prateći “zeleni” put koji se pojavio kada su kiše natopile zemlju.
Drugi talas migracija krenuo je ka jugozapadu nekih 20.000 godina kasnije, prateći sve gušću vegetaciju.
Oni koji su krenuli ka severoistoku bili su poljoprivrednici dok su oni na jugu postali istraživači, kažu naučnici.