"Razumem da nije lako za Srbiju da prevaziđe zaostavštinu rata, ali po meni njeni pravi interesi leže na Zapadu. Integracija sa zapadom donela bi Srbiji znatne ekonomske, političke, pa i diplomatske prednosti. Srbija je poznata i po svojim naučnim dometima, počevši od Nikole Tesle pa nadalje. Zapad pruža mnogo veći teren za takva ostvarenja", rekao je Klark za Glas Amerike.
Dodaje i da razume animozitet srpske javnosti prema NATO, ali istovremeno ukazuje na dobru vojnu saradnju između Srbije i SAD, kao i na partnerske odnose Srbije sa NATO-om.
Klark tvrdi i da Zapad, posebno Evropska unija, nisu ispunili svoju obavezu pružanja konzistentne ekonomske pomoći zemaljama Zapadnog Balkana, preuzetu tokom mirovnih pregovora 1995. godine, što je, smatra, i glavni uzrok nestabilnosti u regionu jugoistočne Evrope.
Nevolje su krenule od samog početka, jer od samog početka nisu sprovođene važne tačke Dejtonskog mirovnog sporazuma, kaže Klark.
"Čim su snage za implementaciju mira (IFOR) bile povučene, posle čega je došlo i do američkog povlačenja iz BiH, Evropska unija nije u pravom smislu preuzela vođstvo, niti je u pravom smislu ispunila svoj deo obaveza", rekao je on.
Dugotrajni politički i ekonomski vakuum doveo je i do mešanja drugih u regionu, prvo u Republici Srpskoj, dodaje Klark.
"Naravno da Rusija želi da utiče i očuva svoje uporište u RS i radi na tome. Što se tiče Evrope, ekonomski napredak je od ključne važnosti, Rusija to jednostavno ne može da pruži", kaže on.
Prema njegovim rečima, veća ulaganja od strane EU, značila bi otvaranje novih radnih mesta, pristup novoj tehnologiji. Pomogla bi i jačanju zajedničkih interesa svih u regionu i mogućem ponovnom približavanju država tog regiona.
Klark se zalaže i za prijem u NATO. Bez obzira što je reč o malim zemljama svaka od njih može da doprinese klubu severnoaltantskog saveza, kaže on.
Možda važnije od konkretnog doprinosa je stvaranje zajedničke politike, i uloga NATO-a u cilju stabilizovanja regiona, kako se ne bi vraćali u sukobe, zaključio je Klark.