Korona virus je do sada ubio više od 150.000 ljudi širom sveta, ali isto tako ima i oko 500.000 onih koji su ozdravili. Međutim, sve su glasniji oni koji kritikuju Kinu, odnosno kinesku vlast što je na početku ove zdravstvene krize, koja je brzo dobila oblik globalne, uopšte prikrivali od svog naroda i ostatka sveta da se tako nešto dešava.
U Kini je, prema zvaničnim podacima, od virusa preminulo oko 5.000 ljudi, nasuprot mnogo većim slučajevima u SAD (30.000), Italiji i Španiji (gotovo 20.000), Velikoj Britaniji (15.000)... Zapadna javnost poslednjih dana i nedelja žestoko udara po Kini i vladajućoj Komunističkoj partiji, optužujući je za ćutanje i prikrivanje širenja epidemije i gubitak sedam do 10 dana ključnih dana. Takođe, optužuju Kinu da značajno umanjuje broj ljudi koji su preminuli od ovog virusa.
Postoje razne teorije o tome kako je korona virus COVID-19 uopšte potekao. Jedna, većinska, da je virus prirodno nastao, odnosno da je njegov "domaćin" životinja koja je zarazila čoveka, a onda se prenosi sa čoveka na čoveka. Druga mišljenja kreću od tačke da je virus "veštački", dakle napravljen. Jedni optužuju Kineze da su ga "lansirali" iz jedne od svojih laboratorija, drugi krivicu prebacuju na Amerikance da su "doneli" u Kinu ovaj virus...
MONDO TV PRILOG O TEORIJAMA ZAVERE
Ima i pozitivnih stvari u ovoj pandemiji. Pre svega, vazduh u svetu je mnogo čistiji, pa se sada, recimo, iz Indije mogu videti vrhovi Himalaja, što je nezabeleženo u prethodnih 30 godina. Zaustavljanje fabrika, proizvodnje, industrije, manje saobraćaja, dovelo je do toga da gradovi, koji se "kupaju" u smogu, prodišu. Takođe, divlje životinje, koje je čovek saterao u ugao i oduzeo im (i dalje odzima) teritoriju, počele su da se pojavljuju na mestima na kojima je vladao čovek.
JOŠ JEDAN VIDEO
I još jedna stvar - mnoge države sveta uvidele su koliko im je zdravstveni sistem loš, krhak. I naterao ih (ili će ih, valjda, naterati) da prave drugačije raspodele u budžetu. U toku je ludačka nabavka respiratora, a glavni proizvođač je... pogađate - Kina.
Vratimo se na Zapad i zapadne medije koji su se sada obrušili na Kinu (pri svemu ovome, naravno, ne treba isključiti ni mogućnost združene propagande akcije, a sve zarad političko-ekonomske prevlasti u svetu). Isto tako, ne treba zanemariti ni to da su mediji na Zapadu slobodni i da imaju pravo na svoje stavove i mišljenja.
Ali, i državnici zapadnih država sve su oštriji u retorici prema Kini.
Velika Britanija je poručila Pekingu da nema "jednostavnog povratka" na staro i da bi međunarodna zajednica trebalo da traži odgovore oko kineskog upravljanja krizom.
Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je da "očgledno ima stvari koje su se dogodile, a koje nisu poznate", i da je "naivno" tvrditi da je kinesko upravljanje krizom, koja je prozrokovala pandemiju, bolje nego u drugim zemljama.
Sve su glasniji pozivi i na oprez prilikom preuzimanja onemoćalih kompanija, uz napomenu da bi one mogle da završe u kineskim rukama.
Upravo bi ekonomski rat "zapada" i Kine mogao da stupi na scenu. Jer, postoje mišljenja, kakvo je recimo u Velikoj Britaniji da je Kina "kriva za smrt Britanaca od virusa" i da za to treba da plati. A jedna od "kazni" mogla bi da bude promena kursa u vezi sa 5G mrežom i kineskom kompanijom Huawei kojoj su, da vas podsetimo, Britanci, uprkos "preporuci" SAD, početkom ove godine, dozvolili da razvija 5G mrežu u Britaniji.
Dvojica nekadašnjih pripadnika administracija bivših američkih predsednika, Džoel Mekliri (radio kod Džimija Kartera) i Mark Mediš (bio u Nacionalnom bezbednosnom savet administracije Bila Klintona), ističu u kolumni da, uprkos glasinama, nema dokaza da je Covid-19 proizveden u nekoj laboratoriji i da je slučajno ili namerno pušten u kineski Vuhan, grad iz kojeg je sve krenulo i potom se pretvorilo u katastrofu globalnih razmera. Niti, dodaju, ima dokaza da je taj virus neko namerno "prosuo".
Ova dvojica američkih diplomata poručuju svojoj vladi da mora da preuzme sudbinu u svoje ruke, a pre svega u smislu obezbeđivanja "strateških nabavki i lekova".
"U ovom trenutku Kina proizvodi 90% antibiotika, a 70% sastojaka za te antibiotike potiču iz SAD", primećuju Mediš i Mekliri.
Šta znamo o virusu i odakle je potekao?
Prvi zabeleženi slučaj obolelog od korona virusa registrovan je u kineskom Vuhanu početkom decembra. Na neku čudnu zarazu, u prvi mah je pomislio da je SARS, ukazao je mladi lekar Li Venlijang koji je svojim kolegama poslao poruku na aplikaciji da se pripaze i obaveste svoju porodicu, prijatelje da se nešto dešava i da izbegavaju pijacu na kojoj se prodaje meso divljih životinja.
"Na pijaci Huanan zabeleženo je 7 slučajeva i svi imaju upalu pluća. Reč je o očigledno nečemu veoma zaraznom i da napada više organa u telu. Svi pacijenti su izolovani u našoj bolnici, zato budite oprezni", napisao je Li Venlijang svojim kolegama, nakon čega mu je jedan od njih uzvratio: "SARS se vratio?! To je užasno!".
Epidemija SARS-a 2002. i 2003. godine je ubila 774 osobe. Mnogi od njih bili su lekari, zato je ponovna pojava SARS-a zabrinula kineske medicinske radnike. Dr Li Venlijang odmah je upozorio zdravstvene vlasti u Vuhanu, koje su potom objavile svim zdravstvenim ustanovama u gradu da sve pacijente sa simptomima upale pluća, suvog kašlja, temperaturom izoluju, ali i da ne smeju ništa da izjavljuju bez posebnih odobrenja.
Kineski politički analitičar Vu Đijang kaže u 45-minutnom dokumentarnom film iz Vuhana koji je urađen u australijskoj produkciji, da nema nikakvu dilemu da su lokalne vlasti u Vuhanu o svemu obavestile centralnu vlast, koja je, pak, odlučila da ništa ne "procuri" u javnost, već da pokuša da zaustavi epidemiju "u tajnosti".
U filmu se navodi da su dr Li Venlijang i njegove kolege bili ispitivani u policiji, a potom je saopšteno da će "prestupnici biti kažnjeni zbog širenja glasina i uznemiravanja javnosti".
Dr Li Venlijang je dobio kaznu u bolnici u kojoj je radio. Potom je i on, prema dostupnim podacima, zaražen korona virusom i preminuo je.
Javnost na Zapadu sada je izrazito okrenuta protiv kineskog predsednika Si Đinpinga.
Nemački "Bild" objavio je kolumnu u kojoj iznosi stav da bi Kina trebalo da plati ogromnu ekonomsku odštetu državama u svetu zbog svih posledica koje je ostavio korona virus. Nakon toga, "Bild" je dobio oštar odgovor kineske ambasade.
U odgovoru na tu poruku Kineza, glavni urednik "Bilda" Julijan Rajhelt, u pet tačaka analizira ponašanje Pekinga, ne štedeći pritom kineski vrh. Odgovor je naslovio ovako: "Dragi predsedniče Si Đinping...".
"Vaša ambasada mi govori da se ne pridržavam ‘tradicionalnog prijateljstva naših naroda’. Pretpostavljam da velikim ‘prijateljstvom’ smatrate to što sada velikodušno šaljete maske po svetu. To nije prijateljstvo, ja bih to nazvao imperijalizmom skrivenog iza smeška - Trojanskim konjem. Vi planirate da ojačate Kinu putem kuge koju ste izvezli. Nećete uspeti. Korona će biti vaš politički kraj, pre ili kasnije".
U oštroj poruci kineskom vođstvu, urednik najtiražnijeg nemačkog list optužuje ih da su morali da znaju da je korona virus vrlo zarazan, ali da su to krili od ostatka sveta.
"Vaši vodeći stručnjaci nisu odgovorili kad su zapadnjački istraživači hteli da saznaju šta se događa u Vuhanu. Bili ste preponosni i previše nacionalistički da biste rekli istinu koju ste smatrali nacionalnom sramotom", reči su urednika nemačkog "Bilda", koji se pozvao na navode "Vašington posta" (Washington Post), koji je preneo da su "kineske laboratorije u Vuhanu istraživali korona virus koristeći šišmiša, ali bez poštovanja najviših bezbednosnih standarda".
Urednik "Bilda" takođe je poručio kineskom vođi i da lako guši svako mišljenje koje je suprotno njegovom, ali da zato nije spreman na slične korake "kada je reć o pijacama na kojima se prodaje supa od šišmiša".
I još jedna optužba - da je Kina postala "svetski prvak u krađi intelektualnog vlasništva".
"Kina se obogaćuje na tuđim izumima, umesto da dolazi do vlastitih. Razlog zašto Kina nema izuma je u tome što ne dopuštate mladim ljudima da slobodno razmišljaju. Najveći kineski izvozni hit (koji niko nije želio, ali koji se proširio bez obzira na to po svetu) je korona virus", napisao je glavni urednik "Bilda" u oštrom tonu.