Svet

"U PAKLU" će živeti 3 milijarde ljudi: Ugroženi i pojedinci i civilizacija

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva trenutnom brzinom tokom narednih 50 godina, više od tri milijarde ljudi moglo bi da živi u oblastima pretoplim za stanovanje, pokazala je najnovija studija.

U naučnom radu, objavljenom u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka SAD, međunarodni tim arheologa, klimatologa i ekologa navodi da će, ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi trenutnim tempom, do 2070. godine milijardi ljudi živeti u uslovima vrelijim od onih koji su omogućili da život napreduje tokom poslednjih 6.000 godina, prenosi CNN.

Za svaki stepen zagrevanja, milijarda ljudi će morati da migrira u hladnije regione ili da se adaptira na ekstremno visoke temperature. A da zagrevanje ne miruje pokazujku i podaci sa Grenlanda, gde je izmereno rekordna tanka ploča stalnog leda.

Studija objašnjava da će se to dogoditi zato što su hiljadama godina ljudi živeli u uskoj "klimatskoj niši", u kojoj su prosečne temperature idealne da društvo cveta, a uslovi povoljni za uzgoj hrane i održavanje stoke.

Koautor studije, arheolog sa Univerziteta u Vašingtonu Tim Koler, rekao je da bi nalazi studije trebalo da se posmatraju kao najgori slučaj ili scenario koji bi mogao da se dogodi ukoliko ne promenimo način života.

Koristeći podatke o temperaturi u svetu kroz istoriju i distribuciji ljudske populacije, istraživači su otkrili da ljudi, kao i druge vrste životinja najbolje uspevaju u uskom klimatskom krugu, odnosno da većina svetske populacije živi u oblastima gde su prosečne godišnje temperature između 11 i 15 stepeni.

Naučnici su ustanovili da su ljudima ti uslovi najviše odgovarali u poslednjih 6.000 godina, a da se ta granica pomerila zahvaljujući naprednoj tehnologiji poput klimatizacije.

"Kao arheolog uvek govorim svojim studentima da su nam naša tehnologija, kumulativna kultura i razmišljanje omogućili da živimo bilo gde. Međutim, ispostavilo se da postoji posebna klimatska zona u kojoj je naš broj najveći, a unutar koje smo i ekonomski najproduktivniji", zaključio je Koler.