Lideri EU prvi put su odlučili da dodelu finansijske pomoći uslove poštovanjem demokratskih vrednosti prema dogovoru o ekonomskom oporavku Unije postignutom danas u Briselu, izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
"Budžet EU prvi put u istoriji povezuje ciljeve primene mera u borbi protiv klimatskih promena i poštovanje vladavine prava sa dodelom finansijske pomoći", rekao je Mišel.
On je to izjavio na konferenciji za novinare poslečetiri dana teških pregovora o budžetu i planu ekonomskog oporavka Unije, prenosi Beta.
Predsednica Evropske komisija (EK) Ursula fon der Lajen izjavila je da je EK predložila instrument koji će preduzimati mere u slučaju kršenja vladavine prava.
Prema njenim rečima, potrebno je zaštiti finansijske interese EU i uvesti strože kontrole raspodele finansijske pomoći i fondova Unija.
Prema predloženom instrumentu, svaka mera suspendovanja ili eventualnog smanjenja finansijske pomoći zbog kršenja vladavine prave u nekoj zemlji, treba najpre da odobri većina zemalja članica EU kako bi ta mera stupila na snagu.
Mađarska i Poljska su posebno na meti, jer je EU protiv njih ranije pokrenula procedure zbog narušavanja evropskih pravnih i demokratskih vrednosti.
Nakon dugih pregovora lideri EU 27 postigli su dogovor o planu za oporavak i višegodišnjem zajedničkom budžetu u iznosu za period od 2021. do 2027.
Nakon četiri dana postignut je dogovor o budžetu u iznosu od 1.824 milijarde evra.
Na samitu koji je počeo u petak postignut je dogovor posle "bitke" takozvane štedljive četvorke koju čine Holandija, Danska, Švedska i Austrija, s jedne strane, i Francuske i Nemačke koje su predložile plan ekonomskog oživljavanja od 750 milijardi evra.
Od tih 750 milijardi evra, 390 milijardi evra će biti namenjeno za subvencije državama koje su najviše pogođene pandemijom korona virusom i to će biti zajednički dug EU. Tome se protivila štedljiva četvorka.
Mišel je ubedio tu četvorku tako da je od predviđenih 500 milijarda evra, koliko je bilo ponuđeno u francusko-nemačkom planu, tu sumu smanjio na 390 milijardi.
Ključni problem tokom četiri dana samita bio je taj što su se zemlje bogatog severa EU, posebno "štedljiva četvorka", protivile načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratnih poklona, a ne kredita.
Konačni dogovor predvideo je i raspodelu sredstava iz budžeta po oblastima počev od Kohezionog fonda za koji je izdvojena najveća suma od 322 milijarde evra, preko fonda za Obnovljive izvore i zivotnu sredinu (240 milijardi evra), Jedinstveno tržište inovacije i digitalizacija (132,7 milijardi evra), fond za Migracije i upravljanje granicama (22,6 milijarde evra), Odbrana i bezbednost (13,1 miljardi evra), Javna adminstracija (73,1 milijarde evra ) i fond za Susedstvo i svet (98,4 milijarde evra).
Za Srbiju opredeljeno 12,5 milijardi evra, a evo koliko i Hrvatskoj!
U okviru fonda za Susedstvo i svet nalazi se i instrument pretpristupne pomoći za Srbiju i druge zemlje u procesu evroinetgarcija za koji je u narednih sedam godina namenjeno 12,5 milijardi evra.
U prethodno budžetskom periodu za IPA fondove je bilo izdvojeno 11,7 milijrdi evra.
Kako je na Twitter-u naveo hrvatski premijer Andrej Plenković novim budžetom EU za Hrvatsku je opredeljeno 22 milijarde evra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.