Princeza Mafalda Savojska bila je drugo dete italijanske kraljevske porodice - otac joj je bio Vitorio Emanuele III Savojski, a majka crnogorska princeza - Jelena Petrović Njegoš ili Jelena Savojska, ćerka knjaza Nikole I Petrovića Njegoša. Kada je počeo Drugi svetski rat, Mafaldin muž princ Filip od Hesea i ona, postali su bliski saradnici Adolfa Hitlera. Filip je služio kao spona između Hitlera i Musolinija, ali iako je bio dobar prijatelj sa nemačkim diktatorom, Hitler nije u potpunosti verovao princu.
Razlog za to je bila njegova supruga, princeza Mafalda, za koju je Adolf sumnjao da je odgovorna za Musolinijev pad, pa samim tim i smanjeni uticaj njegove moći koji je dolazio iz Italije. On je takođe sumnjao da je Mafalda umešana u ubistvo poslednjeg bugarskog kralja Borisa III, inače njenog zeta, koji je umro od trovanja nakon posete italijanskoj princezi.
Hitler ju je prozvao "najcrnjom strvinom u italijanskoj kraljevskoj kući", dok je njegov ministar propagande Jozef Gebels za nju rekao da je "najveća kučka".
Situacija za princezu i princa je kulminirala kada se Hitler posvađao sa Filipom, pa ih oboje poslao u koncentracione logore krajem 1943. godine. Ali, dok je Filip imao privilegije tokom svog boravka u sabirnog logoru Flosenbirg, Mafalda je prošla mnogo gore. Ona je za hapšenje svog supruga saznala dok je bila u bugarskoj na sahrani Borisa III, a njihovo četvoro dece je završilo pod zaštitom Vatikana. U nemačku ambasadu su je pozvali da dođe kako bi joj preneli poruku od muža, ali je u pitanju bila nameštaljka i Gestapo ju je odmah uhapsio. Odveli su je u koncentracioni logor Buhenvald gde je tokom rata ubijeno oko 50.000 ljudi.
Uslovi su za princezu i ostale zatvorenike bili užasni, ali je najgore tek došlo 1944. godine kada su logor bombardovali saveznici. Mafalda je tada teško ranjena i pretrpela je ozbiljne opekotine na ruci. S obzirom na nehigijenske uslove u logoru, ruka joj se inficirala pa su joj je nemački lekari amputirali. Tokom operacije je obilno krvarila i nakon toga više nikada nije povratila svest.
Međutim, smatra se da nacisti namerno nisu operisali princezu na vreme nego su pustili da joj se infekcija još više proširi, iako su mogli da joj spasu život - što je samo po sebi bila smrtna presuda. Umrla je 27. avgusta 1944. godine. Njeno nago telo su bacili u krematorijum, ali je jedan nemački sveštenik uspeo da dođe do njega pre nego što je izgorelo i odseče pramen princezine kose koji je čuvao kako bi ga predao njenoj porodici. Princ Filip je preživeo logore i rat, i umro je u dubokoj starosti 1980. godine u Rimu.
(Mondo)