Ruski kosmonaut Vladimir Komarov (40) je 1967. godine kružio u svemiru oko Zemlje u loše konstruisanoj letelici, svestan da više nikada neće živ kročiti na zemljino tlo. Na telefonskoj je vezi sa Aleksejem Kosignom, premijerom Sovjetskog Saveza i obojica plaču, jer znaju šta nesretnog Komarova čeka. Letelica mu više nema ni goriva, a padobrani iz nepoznatih razloga neće da se otvore - Vladimir Komarov zna da će se u punoj brzini srušiti ka Zemlji i da će se njegovo telo istopiti u vatrenoj agoniji. Dok ide ka svojoj neminovnoj propasti, na radiju na Zemlji se čuje kako plače od besa i "psuje ljude koji su ga stavili u nefunkcionalnu svemirsku letelicu".
Veoma detaljno opisana tragedija Vladimira Komarova pojavila se u knjizi "Starman" Džemija Dorana i Pirsa Bizonija. Autori su konstruisali prču na osnovu ispovesti KGB agenta Venjamina Ivanoviča Rusajeva, kao i prethodnih izveštaja novinara Jaroslava Golovanova u časopisu "Pravda". Ova verzija, ukoliko je istinita, malo je reći da je šokantna...
Sve je počelo od prisnog i velikog prijateljstva dva kosmonauta - Vladimira Komarova i sovjetskog heroja Jurija Gagarina, prvog čoveka koji je otišao u svemir. Njih dvojica su delili sve, često izlazili, lovili i pili zajedno.
Te kobne 1967. godine, obojica su bila na lisi za istu misiju orbitiranja u solo letelici oko Zemlje, i obojica su znala da ta letelica nije bezbedna. Komarov je već tada rekao prijateljima da zna da će verovatno umreti, ali nije hteo da odustane od misije, jer je Gagarin bio njegova zamena i to je značilo da bi onda on umro - Komarov nije mogao to da dopusti.
Glavni problem zbog kojeg nisu mogla da budu spasena oba života i misija otkazana do momenta kada bi bilo bezbednije da se leti, bio je tadašnji vođa Sovjetskog Saveta Leonid Brežnjev, koji je imao ideju spektakularnog mimoilaženja dve sovjetske letelice u svemiru. Plan je bio da se prvo lansira "Sojuz 1" sa Komarovom unutra, a sledećeg dana druga letelica sa još dva kosmonauta. Oni bi se sreli i zakačili usred svemira, Komarov je trebalo onda da pređe na drugu letelicu i zameni mesta s jednim od druga dva kosmonauta, pa se kući vrati u drugoj letelici. To bi bio, nadao se Brežnjev, sovjetski trijumf na 50. godišnjicu Komunističke revolucije i jasno je istakao da to mora da se dogodi bez ikakvih odlaganja.
Problem je pokušao da reši Gagarin. Već sovjetski heroj i prvi čovek u svemiru, on i još neki iskusniji inženjeri su pregledali "Sojuz 1" i našli čak 203 problema u strukturi mašine - ozbiljnih problema koji su činili da je ova mašina opasna za letenje u svemiru. Misija, predložio je Gagarin, treba da bude odložena. Ali, postavilo se onda pitanje - Ko će to reći Brežnjevu? Gagarin je napisao objašnjenje na čak deset strana i prosledio ga svom prijatelju u KGB-u Venjaminu Rusajevu, ali niko se nije usudio da to odnese do vrha. Svi koji su videli Gagarinov dopis, pa i Rusajev, smenjeni su na niže pozicije, otpušteni ili poslati u Sibir. Komarov je shvatio da odlaganje misije nije opcija. Našao se sa Rusajevim i rekao mu: "Neću se vratiti živi sa ovog leta".
Rusajev ga je pitao zašto ne odbije, na šta je Komarov odgovorio: "Ako ja ne odem na ovaj let, poslaće zamenskog pilota. To je Jura i on će onda umreti umesto mene. Moramo da se brinemo o njemu". Komarov je tada zaplakao, priča Rusajev u knjizi.
Na dan lansiranja, 23. aprila 1967. godine, ruski novinar Jaroslav Golovanov, pisao je da se Gagarin iznenadno pojavio i zahtevao da njega stave u svemirsku letelicu, iako nije očekivao da on leti. Golovanov je tada njegovo ponašanje nazvao "iznenadnim hirom", ali su kasnije mnogi istakli da je to najverovatnije bio Gagarinov pokušaj da na silu upadne na let i spasi prijatelja. Ipak, "Sojuz 1" je napustio Zemlju sa Komarovim za kormilom.
Čim je "Sojuz 1" počeo orbitiranje oko Zemlje, tako je sve krenulo da otkazuje. Antene se nisu otvorile kako treba, navigacija je kočila, kao i ceo sistem kretanja. Planirano lansiranje s druga dva kosmonauta za sledeći dan je otkazano, a Komarova jedina šansa za bezbedan povratak na Zemlju je ugušena.
Sve to vreme, američke tajne službe su prisluškivale radio prenose i pratile situaciju iz baze blizu Istanbula. Agenti su znali da nešto nije u redu, ali nisu mogli da prevedu lepo sve reči. Kasnije je otkriveno da su čuli kako Komarov govori kontroli na Zemlji da zna da će da umre. Premijer Aleksej Kosigin ga je onda pozvao na video poziv da mu kaže da je heroj, a tu je bila i Komarova žena s kojom je kosmonaut poslednji put razgovarao o njihovoj deci - sinu i ćerki. Kosigin je plakao.
Kada je kapsula sa Komarovim počela da pada, a padobrani odbili da se otvore, na radiju američke tajne službe čuli su se kosmonautovi besni vapaji dok je padao u smrt. Čuli su ga kako govori "Temperatura raste u kapsuli", kao i reč "ubili", što se pretpostavlja da je ruskim inženjerima poručio da su odgovorni za njegovu smrt. Zbog velike brzine pri ulasku u Zemljinu atmosferu, letelica se zapalila, a Komarov živ izgoreo.
Nakon njegove užasne smrti, Jurij Gagarin je bio van sebe i oštro je kritikovao nadređene koji su dopustili da njegov prijatelj poleti. Rusi su povratili uništenu letelicu, a od Komarova su našli samo okrnjenu petnu kost koja je bila zalepljena u mešavini mašine i sa izloženim ostacima kosmonauta priredili počasnu državnu sahranu. Tri nedelje kasnije, Gagarin je otišao da vidi svog KGB prijatelja, jer je želeo da razgovara o onome što se dogodilo.
Našao se sa Rusajevim u svom porodičnom domu, ali se plašio da ga prisluškuju, pa su razgovarali dok su šetali gore-dole po hodnicima zgrade. Komarova smrt te 1967. godine promenila je Gagarina i nije više bio optimistični mladić kao kad je počinjao svoj uspon. Takođe, osećao je krivicu i Rusajevu je rekao da mora da ide da vidi Brežnjeva lično. Bio je u velikoj depresiji jer nije uspeo da ubedi lidera Sovjeta da spreči lansiranje.
Autori knjige onda pominju glasinu, koja nikada nije bila potvrđena, da je Gagarin zaista otišao do Brežnjeva i tom prilikom mu prosio piće u lice. Jurij Gagarin je poginuo godinu dana kasnije, 1968. godine u avionskoj nesreći, godinu dana pre nego što su Amerikanci prvi put sleteli na mesec.
Poslušajte poslednje Komarove reči, iako se prevod razlikuje jer zbog turbulentnog signala i haosa u kojem se Komarov u zadnjim momentima svog života nalazio, nije moguće u potpunosti jasno razaznati šta je rekao. Neki kažu da je upravo Jurij bio u komandnom centru i da se na kraju Komarov njemu obratio: "Zarja, ne čujem te" - "Zarja" je bilo kodno me Jurija.
(Mondo)