Ovo će biti veliki test za sve, ali za jednu državu posebno.
Ovo je veoma zbunjujuće vreme za Amerikance kada su u pitanju svetski poslovi, jer tamošnja vlada objašnjava, s jedne strane, zašto je došlo vreme da se povuče iz Avganistana, ali s druge zašto je takođe vreme da se zauzme za Ukrajinu. Ovo je definitivno vreme kada Amerikanci žele da njihova vojska bude manje posvećena dešavanjima van SAD. NATO je pod pritiskom. Autokratije koje žele ekspanziju, poput Rusije i Kine, postaju sve smelije i ponašaju se kao saveznici. Amerika, kao super sila, zato je na testu širom sveta.
ISTOČNA EVROPA
Tačno 30 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija manevriše kako bi dalje ušla u Ukrajinu, jednu od bivših republika Sovjetskog saveza. Postsovjetski rast NATO-a izazov je za ruskog predsednika Vladimira Putina. Bajdenova administracija je stavila 8.500 američkih vojnika u pojačanu pripravnost za raspoređivanje u istočnoj Evropi kao sredstvo odvraćanja Rusije od ofanzivnih namera, a istovremeno garancija zemljama NATO-a.
ZAPADNA EVROPA
Americi je potrebno da ojača svoj uticaj. Da bi ujedinile zemlje NATO-a protiv Rusije, SAD takođe igraju ulogu energetskog posrednika, tražeći garancije za gorivo sa Bliskog istoka i Azije kako bi umanjile uticaj Rusije kao najvećeg snabdevača prirodnog gasa Nemačkoj. U skladu s tim, naslednik Angele Merkel, kancelar Olaf Šolc, veoma je oprezan u ovoj situaciji.
AZIJA
Kina testira autonomiju Tajvana, ostrva pod vlastitom samoupravom, koje je dugo priželjkivala. Peking ponovo angažuje vazduhoplovne snage u blizini Tajvana. Najveći takav upad ove godine dogodio se dan nakon što su SAD, zajedno sa Japanom, prebacile flotilu mornaričkih brodova u Filipinsko more u okviru vežbe.
BLISKI ISTOK
Baze u kojima se nalaze američke trupe u Iraku i Siriji napadnute su ove godine. Ove nedelje, američka raketna odbrana Petriot udružila se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi presrela rakete koje su ispalili jemenski Huti koji su gađali vazdušnu bazu Al Dafra u UAE, u kojoj su smeštene američke trupe. A tu je i Iran. Nakon što su SAD pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom poništile međunarodni sporazum koji je imao za cilj da zaustavi nuklearnu eskalaciju zemlje, Iran bi mogao da se sve više približi nuklearnom oružju.
AMERIČKA ULOGA
Sve ove situacije se godinama stvaraju, ali se postavlja pitanje kakvu će ulogu SAD igrati u budućnosti. Sukob oko Ukrajine sugeriše da protivnici SAD osećaju slabost vodeće svetske sile i sada vide svoju priliku.
"Izazovi u izgradnji američke vlasti dolaze u trenutku kada postoji široko rasprostranjena percepcija u inostranstvu da Vašington nije moćan kakva je bio u drugoj polovini 20. veka", piše Stiven Kolinson sa CNN.
Prema njegovim rečima, uprkos Bajdenovim uveravanjima da se "Amerika vratila", haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine pokrenulo je pitanja o nadležnostima i posvećenosti SAD. Ističe da američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni dvadesetogodišnjim ratom u inostranstvu i naglašava da bi to mogao biti faktor koji neke može navesti da pomisle da bi Vašington mogao odustati od svojih strateških obaveza iz političkih razloga.
PUTINOV FAKTOR
Vladimir Putin je direktno ili indirektno uključen u većinu ovih pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije. Niko sa sigurnošću ne zna šta Putin traži. Ali Fiona Hil, viši saradnik na Institutu Brukings i bivši stručnjak za Rusiju u Beloj kući, iznosi ubedljiv argument u Njujork tajmsu da ona tačno zna šta on traži, barem u pogledu Ukrajine. Putin "želi da iseli Sjedinjenih Država iz Evrope". "Kako bi on to rekao: 'Zbogom, Ameriko. Ne dozvoli da te vrata udare na izlasku.'"
Džil Dogerti, stručnjak za Rusiju i bivša šefica moskovskog biroa CNN-a, se slaže sa ovom konstatacijom. Oni žele reprizu kraja Hladnog rata, rekla je ona u utorak. A ruski državni medii dodatno pomažu da se oblikuju stavovi javnosti na terenu. Putin oseća da američka moć nestaje, kaže Hil. On "veruje da se Sjedinjene Države trenutno nalaze u istoj situaciji u kojoj je bila Rusija nakon raspada Sovjetskog Saveza: ozbiljno oslabljene kod kuće i u povlačenju u inostranstvu“. Ona piše da se sukob u Ukrajini mora suočiti sa snagom SAD jer će odjeknuti širom sveta. Tvrdi da bi pored izazivanja NATO-a, Putinova agresija na Ukrajinu ugrozila "ceo sistem UN i ugrozila aranžmane koji su garantovali suverenitet država članica od Drugog svetskog rata — slično invaziji Iraka na Kuvajt 1990. godine, ali na mnogo većem nivou“.
ZAPAD NIJE U POTPUNOSTI JEDINSTVEN OKO RUSIJE
Bez obzira na sve geopolitičke uloge, Putinova ekonomska poluga je ta koja je usporila evropsko jedinstvo protiv njegovih akcija. Ivana Kotasova piše za CNN Business iz Londona da je gasovod Severni tok 2 iz Rusije, koji zaobilazi Ukrajinu i ulazi u Nemačku, postao klin u geopolitičkoj krizi. Nemačka nije obećala da će naoružati Ukrajinu kao druge zapadne demokratije.
"S obzirom na to da je cilj Rusije da sve podeli, ako žele da razbiju jedinstvo u Evropskoj uniji i u NATO-u, ovaj gasovod je bio divno sredstvo za tako nešto."
(MONDO)