Povećana nestabilnost u širem crnomorskom regionu (uključujući Ukrajinu, Gruziju i Republiku Moldaviju) predstavlja pretnju istočnom frontu NATO-a
Rusija i Belorusija počele su u četvrtak desetodnevne zajedničke vojne vežbe, u trenutku dok raste zabrinutost zbog gomilanja ruskih snaga na granicama Ukrajine.
“Dana 10. februara na kombinovanim poligonima Oružanih snaga Republike Belorusije, u okviru druge etape testiranja snaga za reagovanje Saveza Rusije i Belorusije, počela je zajednička vežba”, navodi se u saopštenju ministarstva.
Očekuje se da će oko 30.000 vojnika učestvovati u vežbama sa Belorusijom.
Iz NATO je saopšteno da zajedničke vežbe označavaju najveće rusko angažovanje u bivšoj sovjetskoj Belorusiji od Hladnog rata. SAD su vežbe nazvale "eskalirajućom" akcijom u tenzijama oko Ukrajine.
Rusija je više puta negirala bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu uprkos tome što je na granici okupila više od 100.000 vojnika. Ali neke zapadne zemlje, uključujući SAD, upozorile su da bi ruski napad mogao doći u bilo kom trenutku.
Podsetimo, prema nekim stručnjacima dok Vladimir Putin traži opcije, njegov horizont je daleko širi od Ukrajine. Na primer, bez obzira na to kako se ta kriza odvija, očekujte da će Putin staviti Belorusiju u džep. Putin će pronaći način da izmisli i orkestrira referendumski pokret koji će se završiti spajanjem beloruskog naroda u Rusku Federaciju. Bez obzira na ishod trenutne krize u Ukrajini, Putin neće napustiti region praznih ruku.
Dodavanje Belorusije Ruskoj Federaciji omogućiće Putinu da još ozbiljnije uznemirava Ukrajinu, preko cele njene severne granice. Sa ovakvim geopolitičkim akvizicijama, nema garancije da će deeskalacijom Rusija stati. Naprotiv, Putin će imati više prostora za sve veće pretnje.
Čak i ako Putin ne napadne Ukrajinu, kriza je daleko od kraja. On će nastaviti da se meša sve dok ga Zapad ne matira. I to moraju da urade ako SAD i Evropa ikada žele da ozbiljno skrenu pažnju na Kinu. Saveznici će morati da neutrališu Putinovo najopasnije oružje, uspostavljajući energetsku nezavisnost od Rusije i raspoređujući adekvatne konvencionalne i strateške snage za odvraćanje.
Vojno odvraćanje će zahtevati razvoj sveobuhvatne strategije za baltičko-crnomorsko područje. Povećana nestabilnost u širem crnomorskom regionu (uključujući Ukrajinu, Gruziju i Republiku Moldaviju) predstavlja pretnju istočnom frontu NATO-a. Ovo se mora rešiti. Sadašnje okolnosti obavezuju NATO da izradi plan u okviru Strateškog koncepta Alijanse kako bi se osigurale šanse za buduće pridruživanje Gruzije i Ukrajine.
(MONDO)