Rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine prelomni je trenutak u evropskoj istoriji. Nema sumnje u njegove krajnje političke ciljeve - promena režima (ono što Putin naziva "denacifikacija"), demilitarizacija, ukrajinska neutralnost i priznanje Krima. Od početka vojne kampanje prošle nedelje, udvostručio je te zahteve, poslednji put u telefonskom razgovoru s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Ukrajinsko vođstvo je nazvao "bandom narkomana i neonacista", a Zapad je prozvao "carstvom laži".
U međuvremenu, ruski vojni napad je krenuo pogrešnim smerom i čini se da više nije moguće postići brzu pobedu. Ukrajinske oružane snage, pak, prošle su puno bolje od očekivanog. Vlada u Kijevu ostaje otporna i sposobna da deluje. Uporedo s tim, Sjedinjene Države i Evropska unija brzo su uvele sankcije koje su već teško pogodile rusku ekonomiju. Iako je nemoguće predvideti tačne političke ishode ovog sukoba, skiciranje nekih mogućih scenarija ipak bi moglo pomoći da se jasnije sagledaju političke opcije i rizici, navodi britanski Telegraf u stručnoj analizi koju je za ovaj list sproveo Aleksander Grif s Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku na Univerzitetu u Hamburgu, a prenosi Jutarnji list.
PRVI SCENARIO: PRISILNO PRIMIRJE
Svako diplomatsko rešenje zahteva od Putina da odustane od svojih maksimalističkih ciljeva. Tada bi se morao zadovoljiti nekim oblikom ukrajinske neutralnosti i prihvatiti da ne može kontrolisati zemlju izvan regije Donbas. U ponedjeljak su se u Belorusiji prvi put sastali timovi pregovarača iz Ukrajine i Rusije. Nakon pet sati razgovora, dve strane su navodno pronašle "određene tačke na kojima možemo zamisliti zajednička stanovišta".
Savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak, požalio se, međutim, da je ruska strana "još uvek krajnje pristrana u vezi destruktivnih procesa koje je pokrenula". Drugi krug pregovora planiran je za naredne dane. Činjenica da se uopšte razgovara ohrabruje, ali još nema mesta za opuštanje. Sada kada je Zapad pokrenuo teške ekonomske sankcije Rusiji, Putin bi mogao da kalkuliše da nema nikakve koristi od bilo kakvog diplomatskog rešenja osim predaje Ukrajine. S druge strane, ukrajinska vlada bi mogla biti spremna da prihvati neke od Putinovih zahteva kako bi sprečila dalje krvoproliće i vojni poraz. Ali će takođe želeti da osigura sopstveni politički, a ne samo fizički, opstanak.
Kijev je već jasno dao do znanja kako očekuje da se ruske trupe povuku te da Moskva ponudi čvrste bezbednosne garancije. Apsolutni nedostatak poverenja među dvema stranama čini ovaj scenario teško zamislivim u ovom trenutku.
DRUGI SCENARIO: PIROVA POBEDA
Ruske oružane snage napravile su mnoge greške u prvim danima rata. Delovali su prema nerazumnim rokovima i pogrešnim pretpostavkama o nivou ukrajinske snage i otpora. Pokušaj brzog osvajanja Kijeva i uklanjanja političkog vođstva nije uspeo. Ali, kako ističe vojni analitičar Majkl Kofman, većina raspoloživih ruskih jedinica još uvek čekaju da budu aktivirane. Moskva nije iskoristila ni svoj puni kapacitet taktičkih borbenih aviona.
Isto važi i za većinu njihove artiljerije i tenkova. Do sada, uprkos brojnim žrtvama, Rusija nije sprovodila strategiju masovnog uništenja. Naposletku, Ukrajina je iz vojne perspektive inferiorna, a isporuke oružja zapadnih zemalja neće promeniti ovu situaciju. Stoga zauzimanje Kijeva i postizanje promene režima u Ukrajini ostaje verovatan ishod. Međutim, to bi bila Pirova pobeda za Rusiju. To, naime, zahteva teške borbe u urbanim područjima i pritom ubijanje hiljade civila. Uništenje ukrajinske državnosti učvrstilo bi Putinov status 'izgnanika' i međunarodnu izolaciju Rusije. Istovremeno bi političku kontrolu nad Ukrajinom pratila stalna pobunjenička borbena delovanja i otpor civila, čime bi se cena za Rusiju još povećala.
Dugoročno gledajući, takav razvoj događaja mogao bi dovesti do unutrašnjih previranja u Rusiji, ali bi takođe stvorio "ogromnu zonu destabilizacije i nesigurnosti". Države u komšiluku će rusku političku kontrolu nad Ukrajinom doživljavati kao nelegitimnu i kao nacionalnu pretnju koju će želeti da neutrališu, ako je ikako moguće. Rusija će, pak, pokušati da potkopa jedinstvo Zapada u vezi sankcija i drugih mera jačanjem unutrašnjih podela te slabljenjem transatlantske veze između Evrope i Sjedinjenih Država. To će rezultirati stalnim stanjem sukoba između Rusije i Zapada, što uključuje i ograničenja normalnih transnacionalnih aktivnosti kao što su putovanja ili sportski događaji.
TREĆI SCENARIO: DRŽAVNI UDAR
Treći scenario je ostvariv, ali trenutno malo verovatan. Suočeni s rastućim brojem žrtava i razarajućim zapadnim sankcijama, pripadnici Putinovog najužeg kruga mogli bi shvatiti da se rat ne može dobiti po razumnoj ceni. Puč bi mogao Putina skinuti s pozicije vlasti i moći. Novi ruski čelnici tada bi mogli pregovarati o primirju i pripremiti uredno povlačenje. Ovaj bi ishod uzdrmao rusku unutrašnju politiku jer Putin trenutno ispunjava ulogu arbitra između različitih frakcija elite. Bez obzira na to, čini se da je mogućnost promene režima postala nova mantra među nekim zapadnim posmatračima.
Tokom proteklih 60 godina u Rusiji su se dogodila dva pokušaja udara unutar elite. U oktobru 1964. smenjen je sovjetski vođa Nikita Hruščov. Njegov poraz usledio je nakon loših političkih odluka tokom kubanske nuklearne krize dve godine pre. Zaverenici u Komunističkoj partiji prvo su tolerisali Hruščovljevo ponašanje, ali su ga potom zbacili kako bi osigurali vlastiti politički opstanak. Njegov naslednik, Leonid Brežnjev, vladaće 18 godina, sve do svoje smrti. Pokušaj državnog udara komunističkih tvrdolinijaša protiv Mihaila Gorbačova u avgustu 1991. godine, pak, nije ga uklonio s vlasti zbog nedostatka odlučnosti i javne podrške. Ali, zato je zabio ekser u kovčeg Sovjetskog Saveza.
Situacija u Rusiji danas je, međutim, nešto drugačija. Tokom svojih više od 20 godina na vlasti, Putin je eliminisao sve ozbiljne protivnike. Osim funkcije predsednika, nema ni smislenih političkih institucija. Nijedna kontraelita ne čeka u pozadini da preuzme kontrolu. Bilo koja alternativa Putinu može doći samo iz njegovog užeg kruga. Potencijalni kandidati su ministar obrane Sergej Šojgu i sekretar Veća bezbednosti Nikolaj Patrušev. Obojica dele Putinov svetonazor, ali bi mogli shvatiti da je obuzdavanje ruskih ambicija u Ukrajini neophodno za zadržavanje vlasti.
ČETVRTI SCENARIO: NUKLEARNA ESKALACIJA
Prethodno navedeni scenariji su dovoljno sumorni i obeshrabrujući, ali postoji i četvrti, koji je još gori - nuklearna eskalacija. Putin je već koristio zveckanje nuklearnim oružjem za upravljanje ovom krizom. Kada je prošlog četvrtka objavio rat Ukrajini, Putin je upozorio Zapad da se ne meša jer će "odgovor Rusije […] dovesti do takvih posledica koje nikada niste iskusili u svojoj istoriji". U nedjelju je, najavio da će ruske nuklearne snage biti stavljene u stanje više pripravnosti.
Nije baš jasno šta ovaj "poseban režim borbene pripravnosti snaga odvraćanja" znači u praksi, ali sama objava ima za cilj zastrašivanje i promenu percepcije Zapada o pretnji. Podrazumeva se da bi svaka upotreba nuklearnog oružja bila neopisivo katastrofalna, uzrokujući višemilionske žrtve. Ipak, nemoguće je znati kako će Putin reagovati ako se oseti egzistencijalno ugroženim. Sve, od kvara u sistemima ranog upozorenja do nesporazuma između strana, moglo bi dodatno povećati rizik od nuklearnog rata i dovesti do nenamerne eskalacije. Izvesnost ovog scenarija bi u ovom trenutku mogla biti prilično mala, ali nije jednaka nuli.
U krajnjem slučaju, Putinov rat neće imati pobednika. On je već katastrofa za Ukrajince, a evropski bezbednosni poredak kakav poznajemo je urušen. Rat će uskoro postati i katastrofa za Ruse. Većina zapadnih sankcija biće trajne pa život u Rusiji u godinama koje dolaze neće biti kakav je bio. Drastičan pad životnog standarda podstaći će javne proteste, a možda i izazvati sukobe među elitama, što bi na kraju moglo dovesti do kolapsa države sa razornim međunarodnim posledicama.
Zapad se našao u teškoj situaciji. Budući da nema preostalih dobrih opcija, spašavanje ukrajinske državnosti če ga prisiliti na teške odluke.
Koja od ovih opcija je po vama najizvesnija?
(MONDO)