Poznati američki reditelj Oliver Stoun intervjuisao je ruskog predsednika Vladimira Putina u periodu od 2015. do 2017. godine. Tada su između ostalog razgovarali o pretnjama Rusiji ali i o Ukrajini. Da li je Putin tada govorio istinu ili ne, da li je moglo još tada da se nasluti šta je mogući scenario u Ukrajini, da li je Zapad potcenio Rusiju... Mi vam donosimo deo njihovog razgovora a vi odgovore na ova pitanja potražite sami.
"Postoje dve pretnje za Rusiju. Jedna je razmeštanje antibalističkih projektila u blizini naših granica u zemljama istočne Evrope. Druga pretnja je ta što lansirne rampe, sa kojih se ispaljuju ti antibalistički projektili, za samo par sati mogu da se transformišu u lansirne rampe za napad. Pazite, ako ti antibalistički projektili budu postavljeni u istočnu Evropu, ako ti projektili budu smešteni tako da mogu da se ispaljuju sa mora, mislim na Mediteran i severna mora, i još i na Aljasku – onda će praktično celokupna ruska teritorija biti okružena tim sistemima", rekao je Putin tada i dodao:
"Ali postoji jedna strateška greška koju naši partneri prave. Vidite, na sve ove akcije biće adekvatni odgovori od strane Rusije. A to neće značiti ništa drugo nego samo novi ciklus u trci za naoružanjem. Naš odgovor će biti mnogo jeftiniji nego što je antibalistički raketni sistem. Naravno, naš odgovor može biti grublji, ne toliko sofisticiran, ali će naš sistem koji izgradimo biti efikasan."
- Da li je Amerika dominantna sila u nekom mogućem ratnom sukobu?, upitao je Oliver Stoun.
- Ne.
- Postoji li mogućnost da Rusija preživi taj rat?
- Mislim da niko ne bi preživeo taj konflikt.
- Čak i pored raketnog štita?
"Za sada, raketni štit ne bi zaštitio celokupnu teritoriju SAD. Postoji pretnja koja izvire iz iluzije da ste zaštićeni, i onda to može voditi ka mnogo agresivnijem ponašanju. Zbog toga je veoma važno da se spreče unilateralne akcije. Zbog toga smo i predlagali zajednički rad na antibalističkom raketnom sistemu", objasnio je Putin.
U jednom trenutku su prešli na priču o Ukrajini. razgovor su vodili 2015. godine.
"Posle sticanja nezavisnosti u Ukrajini je počela divlja privatizacija i otvorena pljačka državne imovine. Životni standard građana je odmah pao. Vlade su se menjale ali se ništa nije menjalo za obične Ukrajince. Ljudima je bilo dosta više korupcije, ilegalno bogaćenje pojedinih ljudi. Ljudi su smatrali da je približavanje EU korak ka izabvljenju iz užasne situacije u kojoj su se našli početkom devedesetih. To je bila glavna pokretačka sila koja je stajala iza razvoja u Ukrajini. Ekonomije Rusije i Ukrajine su se sjedninjavale u zajedničku ekonomiju a imale su jedinstvene ekonomske ciljeve. Tržišta Rusije su bila apsolutno otvorena za uvoz iz Ukrajine. Mi smo imali i mamo nula tarifnih barijera", objasnio je Putin.
Istakao je da Rusija 17 godina pregovara sa EU o uslovima za ulazak te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju.
"I odjednom nam je saopšteno da Ukrajina i EU potpisuju sporazum o pridruživanju. To znači otvaranje za ukrajinska tržišta. Samim tim EU bi mogla da uđe sa svojim proizvodima na našu teritoriju bez ikakvih pregovora – bez obzira na principijalne sporazume koje smo postigli sa njima tokom tih 17 godina kada smo razgovarali o ulasku u STO. Naravno da smo morali da odgovorimo na to. Rekli smo – ako je Ukrajina odlučila da tako deluje, to je njen izbor. I mi poštujemo taj izbor ali to ne znači da mi moramo da plaćamo zbog tog izbora. Zbog čega ljudi koji žive danas u Rusiji moraju da plaćaju zbog odluka koje je donelo ukrajinsko rukovodstvo? Predložili smo da imamo razgovore sa našim evropskim partnerima u trilateralnom formatu. Glatko su nas odbili. Rekli su nam da je bolje da se držimo po strani", rekao je Putin.
Prema njegovim rečima kriza je razbuktana kada je predsednik Janukovič objavio da je morao da odloloži sporazum o pridruživanju sa EU.
"Rekao je da će Ukrajina potpisati sporazum ali da mu je potrebno više vremena da prouči detalje sporazuma. Naši partneri u EU i SAD su uspeli da iskoriste to nezadovoljstvo kod naroda i umesto da istraže šta se zaista dešava, oni su odlučili da podrže prevrat.
Mi nismo anektirali Krim, građani Krima su odlučili da se priključe Rusiji. Parlament Krima, izabran legitimno na osnovu ukrajinskog zakonodavstva, je raspisao taj referendum", rekao je Putin.
Naglasio je da Rusija i Ukrajina imaju na hiljade međusobnih veza.
"Verujem da smo skoro isti narod. Njihov jezik, kultura i istorija se moraju poštovati. Čak i kad smo bili ista zemlja mi smo poštovali njihove različitosti", rekao je Putin.
Oliver Stoun je rešio da se dotakne pitanja članstva Ukrajine u NATO savezu.
- Čak i ako NATO napravi sporazum sa Ukrajinom, ne vidim da bi to bila pretnja za Rusiju.
"Ja vidim pretnju. Pretnja se sastoji u činjenici da jednom kada NATO dođe u neku zemlju, politički vrh te zemlje, sa celokupnom populacijom, ne može da utiče na odluke koje sprovodi Alijansa, uključujući i na odluke koje se tiču stacioniranja vojne infrastrukture. Čak i vrlo senzitivni oružani sistemi tada mogu biti raspoređeni. Takođe govorim i o antibalističkom raketnom sistemu. Sada vidimo određeno jačanje američkog uticaja u Evropi posebno u istočnoevropskih zemljama jer one pokušavaju da se odupru nekadašnjoj dominaciji SSSR-a. To se sada preslikava na Rusiju ali će se pre ili kasnije zaustaviti. Inicirajući krize u Ukrajini, Amerikanci su uspeli da stimulišu takav stav prema Rusiji da se ona sagledava kao neprijatelj i potencijalni agresor. Ali uskoro će svi shvatiti da nema pretnje koja proizilazi od Rusije - ni prema baltičkim zemljama, ni prema istočnoj ni prema zapadnoj Evropi", rekao je Putin.
A onda su se sastali i 2019. i jedna od glavnih tema je bila ponovo Ukrajina.
- Ukrajinci sada imaju novog predsednika. Da li se nešto promenilo u Ukrajini? Ili i dalje isto?, upitao je Stoun.
“Ne još. Na kraju krajeva, nedavni izbori su očigledno bili protestno glasanje. Prilično veliki broj ljudi podržao je novoizabranog predsednika u centralnoj Ukrajini, na istoku i jugu. A to su sve ljudi koji iskreno traže nagodbu u svakom slučaju. Predsednik Zelenski je tokom predizborne kampanje neprestano govorio o svojoj spremnosti da učini sve da se ova kriza reši. A onda je bukvalno juče, dok je bio u Parizu, odjednom rekao da ne veruje da je moguće voditi razgovore sa onima koje je on nazvao separatistima. Ovo je očigledno u suprotnosti sa onim što je govorio tokom svoje predizborne kampanje”, rekao je Putin.
Na pitanje da li misli da postoji odbojnost i da li smatra da postoji razlog za ovu mržnju prema Rusiji u Ukrajini, Putin je rekao da njihov odnos “trenutno nije lak."
“Ovo je rezultat teških događaja povezanih sa državnim udarom. Drugi deo ove priče je propaganda aktuelne vlasti u Ukrajini koja za sve tragične događaje koji su usledili krivi Rusiju”, rekao je Putin.
- Istorijski gledano, vidite li da se ove dve zemlje ponovo zbliže?
"Mislim da je to neizbežno. U svakom slučaju, negovanje normalnih, prijateljskih i više nego prijateljskih, savezničkih odnosa je neizbežno", zaključio je Putin.
(MONDO)