Otprilike 300 modernih borbenih aviona koje je rusko vazduhoplovstvo pozicioniralo u lakom dometu glavnih zona kontakta u severnoj, istočnoj i južnoj Ukrajini čini se da je uglavnom ostalo na zemlji tokom prva četiri dana borbi.
Ako nas je proteklih 80 godina ratovanja nečemu naučilo, onda je to da je vazdušna nadmoć, izraz za onemogućavanje neprijateljskog vazduhoplovstva nesposobnom za otpor, od suštinskog značaja za pobedu u konvencionalnom ratu. Zbog toga se stručnjaci češu po glavi pokušavajući da shvate zašto rusko borbeno vazduhoplovstvo, uprkos tome što je 15 puta veće od ukrajinskog neprijatelja, nije postiglo ništa ni blizu onoga što bi nazvali vazdušnom nadmoći.
“Moderizovana i masivna ruska vojna sila koja trenutno okružuje Ukrajinu sa tri strane može da izvrši vazdušne i raketne napade koji bi verovatno nadvladali ukrajinsku vazdušnu snagu i protivvazdušnu odbranu i ozbiljno oštetili vojne i druge objekte“, napisala je viši istraživač RAND-a Dara Mašicot oko pet nedelja pre nego što je Rusija započela svoju invaziju 24. februara.
Prema direktorijumu svetskih vazduhoplovnih snaga kompanije Flight Global za 2022. godinu, Rusija ima 1.511 borbenih aviona, dok Ukrajina ima samo 98.
“Otprilike 300 modernih borbenih aviona koje je rusko vazduhoplovstvo pozicioniralo u lakom dometu glavnih zona kontakta u severnoj, istočnoj i južnoj Ukrajini čini se da je uglavnom ostalo na zemlji tokom prva četiri dana borbi“, napisao je stručnjak za vazdušne snage Džastin Bronk, prenosi portal Taskandpurpose.
“Činjenica da su ukrajinske trupe i civili mogli da vide (i brzo mitologizuju) svoje pilote kako nastavljaju da lete iznad velikih gradova takođe je bila glavni faktor za podizanje morala koji je pomogao da se učvrsti izvanredan duh ujedinjenog otpora pokazan širom zemlja“, rekao je Bronk.
Moral nije jedini način na koji je Ukrajina imala koristi od stidljivih ruskih vazduhoplovnih snaga. Ukrajinske trupe sa raketama zemlja-vazduh i prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane oborile su helikoptere sa mnogo manjim rizikom od odmazde, rekao je Bronk, ometajući ruske vazdušne napade. Pored toga, čini se da ruske kopnene trupe ne koordiniraju sa svojim sistemima protivvazdušne odbrane, ostavljajući konvoje otvorenim za vazdušne napade iz dronova TB-2 turske proizvodnje koje koristi Ukrajina.
Drugi eksperti su imali sličan kritički stav o učinku Rusije u vazduhu. Članovi američkog istraživačkog centra Atlantski savet napisali su u sredu u proceni da, iako su tačni brojevi nejasni, „jasno nam je da Rusija gubi avione i helikoptere popriličnom brzinom. Verujemo da je osnovni uzrok ovih ruskih gubitaka neuspeh Kremlja da obezbedi čak i lokalizovanu vazdušnu superiornost nad Kijevom. S obzirom na to koliko su ruske snage patile zbog nedostatka vazdušnog pokrivanja, teško je razumeti zašto toliko ruskih vazdušnih snaga ostaje po strani. Međutim, Bronk je imao nekoliko nagađanja: ograničen broj precizno vođene municije; loša koordinacija sa kopnenom protivvazdušnom odbranom; mali broj sati letenja...
Prvo objašnjenje, nedostatak precizne municije koja se isporučuje iz vazduha, znači da Rusija ima ograničenu sposobnost da izvede precizne vazdušne napade kao podršku kopnenim trupama. Tokom učešća Rusije u građanskom ratu u Siriji, samo jedan od njenih aviona, lovac-bombarder Su-34, redovno je koristio precizno navođenu municiju, objasnio je Bronk, a čak je i ta letelica često koristila nenavođene bombe i rakete, prenosi portal Taskandpurpose.
“Ovo ne samo da ukazuje na veoma ograničeno poznavanje PGM-a među većinom ruskih lovačkih posada, već i učvršćuje široko prihvaćenu teoriju da je ruska vazdušna zaliha PGM-a veoma ograničena“, napisao je Bronk.
Drugi analitičar se složio sa ovom ocenom.
“Najjednostavnije objašnjenje za relativni nedostatak učešća ruske avijacije u invaziji do sada je izrazit nedostatak zaliha PGM-a. Sa ovim nedostatkom, oni su prinuđeni da koriste nenavođenu municiju da bi delovali u velikim razmerama, što ih tera da se ubace u nišane sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa”, napisao je analitičar Oliver Aleksander na Tviteru.
Dodatak nedostatku PGM-a mogla bi da bude činjenica da se stalna oružja, kao što su krstareće i balističke rakete, pokazuju neefikasnim protiv ukrajinskih ciljeva, primetio je Atlantski savet.
“Iako se činilo da su postigli neke pogotke, ne vidimo razorne efekte odbojnog oružja. Neuspeh koncentrisanja požara omogućio je Ukrajini da izdrži SOW udare”, napisao je savet.
Ruskim avionima takođe nedostaju jedinice za ciljanje kako bi pronašli i identifikovali udaljene ciljeve, rekao je Bronk. Ipak, avionika na ruskim letelicama bi trebalo da ih učini sposobnim da koriste nenavođena sredstva za uništavanje ukrajinskih aviona u svojim vazdušnim bazama, rekao je Bronk. Rusija takođe ima lovce Suhoj Su-35, specijalizovanim za blisku borbu, i višenamenskim lovcima Su-30. I opet se postavlja pitanje - zašto onda nisu ostvarili prevlast u vazduhu u Ukrajini?
Jedno od mogućih objašnjenja moglo bi da bude da su Rusi zabrinuti zbog obaranja sopstvenih aviona. Ruske snage koje su se bavile velikim zadatkom postavile su ono što je Majkl Kofman, direktor ruskih studija CNA, nazvao “smešnim i nekompetentnim“ prikazom loše koordinacije, logistike i taktike. Razumljivo je da ruski lideri ne bi želeli da rizikuju skupe avione i pilote u toj zbrci pogrešne komunikacije. Ali ipak, pitao je Bronk, zar ruska vojska ne bi mogla izdati opšte naređenje da njihove rakete zemlja-vazduh zadrže vatru dok ruski avioni lete u misijama bombardovanja velikih razmera?
Možda je odgovor da ruski piloti nisu dorasli zadatku, predložio je Bronk. Zvanične ruske vojne izjave sugerišu da ruski piloti lete nešto manje od 100 sati godišnje, u poređenju sa pilotima američkih vazduhoplovnih snaga koji lete oko 180-240 sati godišnje, rekao je Bronk. Bez dovoljno obuke, piloti bi bi došli u situaciju da se muče da savladaju stotine novih aviona koje je Rusija nabavila poslednjih godina.
“Rukovodstvo možda okleva da se posveti velikim borbenim operacijama koje bi pokazale jaz između spoljašnjih percepcija i njihovih realnih sposobnosti“, primetio je Bronk, a prenosi portal Taskandpurpose.
Ruski sajber napadi se takođe nisu se pokazali kao pomoć u obetbeđivanju vazdušne nadmoći, piše Atlantski savet. Rusija je mogla da prekine komandne ili komunikacione veze kako bi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu učinila nekoordinisanom, ali do sada nije bilo izveštaja o tako velikim poremećajima, čime je “omogućila ukrajinskoj vazdušnoj i protivvazdušnoj odbrani da komunicira, i izgradi obaveštajnu sliku bojnog prostora“, napisao je savet.
Ipak, sukob traje tek nedelju dana, a u narednim danima bi Rusija mogla da iskoristi svu moć svojih vazdušnih snaga protiv svog malog ukrajinskog neprijatelja.
“Činjenica da je bilo samo nekoliko potvrđenih viđanja ruskih letova sa fiksnim krilima iznad Ukrajine ne bi trebalo da zamagli činjenicu da lovačke flote ostaju potencijalno veoma destruktivna sila koja bi se mogla usmeriti protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva u kratkom roku u narednim danima”, rekao je Bronk.
(MONDO)
