Ovog aprila Litvanija se našla među prvim zemljama u Evropi koje su u potpunosti prestale da uvoze ruski gas. "Ako smo mi to mogli, onda može i ostatak Evrope", poručio je tada na društvenim mrežama predsednik Gitanas Nauseda. Međutim, kako je dodao, ovaj uspeh je došao posle višegodišnje pripreme.
Konkretno, 2014. godine sav gas koji se koristio u Litvaniji dolazio je iz Rusije. To doduše nije bila velika količina ovog energenta, uzevši u obzir da mala baltička zemlja ima samo 2,8 miliona stanovnika. Litvanija je dakle trošila oko 2,86 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što verovatno ne predstavlja veliki posao za ruske proizvođače.
Deceniju pre toga ova zemlja je ušla u EU i NATO. Kao što smo i sami mogli videti, Rusija nije baš najsrećnija kada se njeni susedi odvaže na ovaj korak, a potencijalnu pretnju po Litvaniju dodatno je predstavljala i činjenica da je ona stišnjena između Ruske Federacija i Kalinjingradske oblasti.
Zbog svega navedenog mala baltička zemlja je donela odluku da, ako ništa drugo, bar pokuša da bude što manje zavisna od svog velikog suseda. Tako je počela, zajedno sa Estonijom i Letonijom, da svoje energetske potrebe zadovoljava iz Evrope.
Za te potrebe uložila je veliku količinu novca u izgradnju postrojenja za tečni prirodni gas. Novac je dobila od Evropske investicione banke, a dobavljače za ovaj energent je našla u Skandinaviji.
Do 2019. godine udeo ruskog gasa na njenom tržištu pao je na 45 odsto, a norveškog porastao na 54 odsto. Zato je bila u mogućnosti da po izbijanju rata u Ukrajini prestane sa uvozom gasa iz susedne zemlje, piše njujorški portal "Kvarc".
"Tražeći punu energetsku nezavisnost od ruskog gasa, kao odgovor na rusku energetsku ucenu u Evropi i rat u Ukrajini, Litvanija je potpuno prekinula s nabavkom ruskog gasa - transportni sastav Litvanije od početka ovog meseca radi bez uvoza ruskog gasa", objavilo je tamošnje Ministarstvo energetike ndavno.
(Mondo)