Naučnici su nas upozorili da imamo samo 27 godina dok ljudi na Zemlji potpuno ne ostanu bez hrane. To znači da idemo ka krizi hrane. Pokrenuli su odbrojavanje sudnjeg dana i kažu da imamo tačno 27 godina i 250 dana (ako krenemo da računamo od današnjeg dana).
Sociobiolog Edvard Vilson je dodao da postoji potreba za dve planete Zemlje da bi se ispunile trenutne ljudske potrebe.
“Postoje ograničenja u sposobnosti Zemlje da nahrani čovečanstvo. Čak i kada bi se svi na planeti složili da postanu vegetarijanci, svetsko poljoprivredno zemljište ne bi moglo da podrži tu potrebu. Svetska populacija će biti prevelika da bi se prehranila. Do tada će na planeti biti skoro 10 milijardi ljudi i potražnja za hranom će se povećati za 70% u poređenju sa onim što nam je bilo potrebno 2017. Granica koliko ljudi Zemlja može da hrani postavljena je na 10 milijardi u apsolutnom maksimumu. Ograničenja biosfere su fiksna, ovde nema mesta za pomeranje”, rekao je on za Daily Star.
Profesor Džulijan Krib rekao je da je ovo vreme globalne krize hrane i da on ne vidi izlaz iz nje.
“Dolazi čak brže od klimatskih promena. Nedostatak vode, zemlje i energije u kombinaciji sa povećanom potražnjom stanovništva i ekonomskim rastom, stvoriće globalnu nestašicu hrane oko 2050”, rekao je on.
Naučnici ističu da se proizvodnja hrane mora udvostručiti da bi se ljudi hranili. Ovo je, kako se navodi, razlog za inflaciju cena hrane. U situaciji predstojeće prehrambene krize, između jedne trećine i polovine sve proizvedene hrane gubi se ili baca pre ili nakon što stigne do potrošača. The "WorldCounts" je saopštio da je globalno više od 407,73 miliona tona hrane izgubljeno ili bačeno do sada ove godine. Trebalo bi istaći i to da se oko 90 milijardi tona prirodnih resursa "izvuče" sa Zemlje godišnje da bi se nahranilo potrošačko društvo.
Očekuje se da će se broj udvostručiti između 2015. i 2050. godine.
The WorldCounts je saopštio da je razlog zašto bi svet mogao da nahrani mnogo veću populaciju ako ne jedemo meso je to što je za proizvodnju mesa potrebno više energije nego za bilo koju drugu vrstu hrane. Primera radi, potrebno je 75 puta više energije za proizvodnju mesa nego kukuruza.
“Procenjuje se da su potrebne dve do tri kalorije fosilnog goriva da bi se proizvela jedna kalorija proteina iz soje ili pšenice. Za govedinu su potrebne 54 kalorije goriva da bi se proizvela jedna kalorija proteina“, navodi se.
Kao deo krize sa hranom, cene hrane kao što su kukuruz i pirinač će verovatno brzo porasti za 180%, odnosno 130% do 2030. godine.
(MONDO)