Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da su Finska i Švedska zvanično podnele zahteve za pridruživanje najvećem vojnom savezu na svetu.
"Srdačno pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri", rekao je Stoltenberg novinarima nakon što je dobio pisma ambasadora dve zemlje sa zahtevom za pridruživanje Alijansi.
Sada je potrebno odobrenje svake trenutne članice saveza. Očekuje se da će taj proces trajati oko dve nedelje, iako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio protivljenje u pogledu pridruživanja Finske i Švedske.
Ako njegove primedbe budu "prevaziđene", a pregovori o pristupanju prođu kako se očekuje, Finska i Švedska bi mogle da postanu članice u roku od nekoliko meseci. Proces obično traje osam do 12 meseci, ali NATO želi da se proces ubrza s obzirom na ruske pretnje, prenosi Dejli Mejl.
Kanada, na primer, kaže da očekuje da će se njihov pristup ratifikovati za samo nekoliko dana. Javno mnjenje u Finskoj i Švedskoj se značajno promenilo u korist članstva otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.
Finska i Švedska su najbliži partneri NATO-a. Oni imaju dobro finansirane oružane snage i doprinose vojnim operacijama alijanse i vazdušnoj policiji. Sve prepreke sa kojima se suočavaju biće samo tehničke, ili eventualno političke prirode.
Vojne sposobnosti Finske
Finske vojne sposobnosti ne mogu se ni uporediti sa sposobnostima njihovih ruskih kolega zbog ogromnih razlika u svim aspektima, s tim da Finska ulaže ogromne napore kako bi se pripremila za scenario rata.
Finska, koja ima 5,5 miliona stanovnika, raspolaže vojskom od 257.000 vojnika, među kojima je 19.250 redovnih i 238.000 rezervnih vojnika, sa 100 borbenih tenkova, 107 borbenih aviona, 19 helikoptera, 613 oklopnih transportera i 672 komada teške artiljerije.
Očekuje se da će Finska dopremiti američke avione F-35 u svoje baze ako se pridruži NATO-u, pored toga da je finska vojska iskusna u borbama u smrznutim područjima.
Vojne sposobnosti Švedske
Švedske oružane snage su ne tako davno prešle sa regrutne organizacije na profesionalnu organizaciju. Ovo je deo većeg plana da se masa vojnih snaga iz doba Hladnog rata, razvije u manje ali manevarske jedinice, a u isto vreme da zadrže visoku borbenu gotovost. Od 2014. na ovamo Švedska raspolaže sa oko 60.000 do 90.000. vojnika koji su konstantno ili delimično na dužnosti, organizovanih u 8 mehanizovanih brigada koje su konstantno na raspolaganju i ukupno 71 bataljonom koji se može mobilizacijski sazvati u roku od jedne nedelje.
Švedsko ratno vazduhoplovstvo ima 100 modernih borbenih aviona. Međutim, kao i u mnogim današnjim državama NATO, švedske kopnene snage su poslednjih decenija znatno smanjene. Jakob Vestberg smatra da bi bilo potrebno deset godina da se to stanje stvarno promeni.
(MONDO)