Danska je na istorijskom referendumu glasala za učešće u bezbednosnoj politici EU, ukidajući svoje 30-godišnje izuzeće. Ogromna većina Danaca, skoro 67 odsto, glasala je u sredu, 1. juna, za pridruživanje zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije, pokazali su rezultati sa 97 odsto prebrojanih glasačkih listića, javlja agencija Rojters.
"Danska je večeras poslala veoma važan signal našim saveznicima u Evropi i NATO-u i Putinu. Pokazujemo da kada Putin napadne slobodnu zemlju i ugrozi stabilnost u Evropi, mi ostali se okupljamo. Kada sloboda zakuca na vrata Evrope i ponovo je rat na našem kontinentu, ne možete biti neutralni. Mi podržavamo Ukrajinu i ukrajinski narod", rekla je danska premijerka Mette Frederiksen pristalicama.
Šefovi Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozdravili su "istorijski izbor" Danske da se pridruži zajedničkoj odbrambenoj politici bloka.
Odluka Danske bila je "snažna poruka posvećenosti našoj zajedničkoj bezbednosti", napisala je Fon der Lajen na Tviteru, rekavši da će Danska i Evropska unija imati obostranu korist.
Referendum je najnoviji primer da jedna evropska zemlja traži bliskije vojne veze sa saveznicima kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, podseća Asošijejted pres (AP).
Prethodno su Švedska i Finska donele istorijski važne odluka da traže prijem u NATO, što će se razmatrati na samitu Alijanse idućeg meseca.
Priključenje Danske evropskoj zajedničkoj odbrambenoj politici imalo bi relativno skroman uticaj na bezbednosnu arhitekturu Evrope, posebno u poređenju sa ulaskom Švedske i Danske u NATO, piše AP.
Glavni efekat učestvovanja, biće da danski zvaničnici mogu da ostanu u sobi kada kolege iz EU razgovaraju o vojnim pitanjima, i da danske trupe mogu da učestvuju u evropskim vojnim operacijama.
Danska je pre tri decenije odlučila da ne učestvuje u razgovorima o bezbednosnoj politici u EU, u njenom razvoju i nabavci naoružanja. Takođe, do sada nije učestvovala u zajedničkim vojnim operacijama EU. Jedna od osnivačica NATO-a, Danska je ostala po strani napora EU-a da izgradi zajedničku sigurnosnu i odbrambenu politiku paralelno s transatlantskim NATO savezom.
Na referendumu 1993. godine, Danska je donela i odluku da ne učestvuje u evropskoj saradnji o pitanjima pravde i unutrašnjih poslova, zajedničke valute i državljanstva.
Danski birači su 2000. godine odlučili da ostanu izvan eurozone, a 15 godina kasnije glasali su za zadržavanje izuzeća za pravosuđe i unutrašnjih poslova.
Danski glasač Jon Petersen rekao je za BBC da je Danska, iako je ova odluka doneta žurno, trebalo da odustane od toga pre mnogo godina: "Ne bismo imali ove izbore da nije bilo krize u Ukrajini".
Smatra se da je na potez Kopenhagena uticala promena kursa u susednoj Nemačkoj: "Mislim da ne treba potcenjivati značaj Nemačke u danskoj politici", rekao je Kristijan Sobi Kristensen iz Centra za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu.
(MONDO)