General Timo Kivinen, načelnik finskih oružanih snaga, govorio je danas o snazi finske vojske i eventualnom napadu Rusije na tu zemlju. Rekao je da finski narod ima motiv da se bori protiv Rusije ako do toga dođe, kao i da se država priprema na to decenijama unazad.
"Naša zemlja je izgradila značajan arsenal oružja, ali pored vojne opreme, ključni faktor je to što će Finci biti motivisani da se bore", poručio je general Kivinen, prenosi britanska agencija "Reuters".
Finska je 18. maja, zajedno sa Švedskom, službeno podnela zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO zbog zabrinutosti da bi moglo da joj (im) se desi ono što se desilo Ukrajini. Od Drugog svetskog rata, Helsinki je održao visok nivo vojne spremnosti. Ova nacija od 5.5 miliona ljudi ima vojnu snagu od oko 280.000 vojnika sa 870.000 obučenih rezervista. Nije ukinula vojnu obavezu za muškarce kao što su to učinile mnoge druge zapadne države nakon završetka Hladnog rata. Finska troši dva odsto svog BDP-a na odbranu, što je viši nivo potrošnje od mnogih zemalja NATO. Oko 82 odsto ispitanika u anketi Ministarstva odbrane od 18. maja reklo je da bi bili spremni da učestvuju u nacionalnoj odbrani, ukoliko Finska bude napadnuta. Kivinen je pozdravio i podržao odluku Finske za članstvo u NATO.
"Mi smo sistematski razvijali našu vojnu odbranu upravo za ovu vrstu ratovanja koja se vodi u Ukrajini, uz masovnu upotrebu oklopnih snaga, ali i vazduhoplovstva. Članstvo u NATO omogućilo bi Finskoj da pojača svoj kapacitet ranog upozoravanja, tako što će biti deo zajedničke kontrole vazdušnog prostora Alijanse. Ipak, glavnu odgovornost za odbranu Finske i dalje će snositi Finska", rekao je general Kivinen.
Da podsetimo, predsednik Turske Redžip Tajip Erdogan se oštro protivi ulasku Finske i Švedske u NATO. Više puta je te dve skandinavske zemlje otvoreno i direktno nazivao "terorističkim državama" kojima nije mesto u Alijansi.
(MONDO)