Nakon razmatranja statusa Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, lideri 27 zemalja Evropske unije tražili su rešenje za energetsku krizu u Briselu u petak (24. juna). Rizik od nestašice gasa i rasta cena energenata, koji se ogleda u rastućoj inflaciji, predstavljaju opasnost za EU, a izlaz može biti u zajedničkom delovanju, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, piše Dojče vele.
U Evropskoj uniji raste zabrinutost, posebno zbog situacije u najvećoj ekonomiji Unije – Nemačkoj. Savezna Republika je jedna od zemalja koje najviše zavise od ruskog gasa. "Ako se Nemačka nađe u nevolji, onda će to imati ogromne posledice po sve druge evropske zemlje, uključujući i našu zemlju", rekao je novinarima belgijski premijer Aleksandar De Kru. On je predložio da zemlje Unije zajedno kupuju gas: "Moramo formirati energetski blok. Ako svako radi na svome, onda ćemo svi sami propasti", dodao je on.
Zabrinutost za Nemačku
Nemačka vlada je u međuvremenu pozvala građane i industriju da štede gas. U četvrtak je kabinet kancelara Olafa Šolca proglasio drugi nivo alarma za snabdevanje gasom. Razlog je smanjenje isporuka gasa iz Rusije. Ako se ovakvo stanje nastavi, gasna kriza će se intenzivirati i dobavljači će morati da počnu da prekidaju isporuku gasa krajnjim potrošačima.
U slučaju potpune obustave isporuka ruskog gasa, Nemačkoj, prema mišljenju ekonomskih stručnjaka, preti ozbiljna ekonomska kriza. Kako se moglo čuti na samitu u Briselu u petak (24. juna), to bi uticalo i na nacionalne ekonomije ostalih članica EU.
Šta EU može da uradi da smanji posledice nestašice gasa? Koji napori se mogu uložiti zajedno? Ursula fon der Lajen je na završnoj konferenciji za novinare podsetila na zajedničko delovanje zemalja EU tokom korona krize i poručila da se samo zajedničkim snagama može izaći iz ove krize. Na primer, zajedničkom kupovinom gasa, o čemu je ranije postignut dogovor, ali i zajedničkim naporima na štednji energije i forsiranju obnovljivih izvora.
Nemačka je, u međuvremenu, smanjila zavisnost od ruskog gasa sa 55 odsto na 35 odsto, a Italija sa 40 odsto na 25 odsto, potvrdio je italijanski premijer Mario Dragi u Briselu. U završnom dokumentu samita navodi se da je Putin koristio gas kao "oružje".
Letonski premijer Krisjanis Karins rekao je u petak da su mere kao što je zajednička kupovina energije "verovatno rešenje na srednji i dugi rok". Ali najvažnije je, smatra on, podržati one građane koji najviše trpe zbog rastuće inflacije.
"Veoma teška zima"
Eskalacija gasne krize i moguća nestašica energenata povećavaju nervozu unutar Evropske unije. Nemačka kancelarka je na samitu istakla da su preduzete "sve aktivnosti" u cilju uvoza energije iz drugih zemalja. Ali dodaje da te napore treba pojačati. Irski premijer Majkl Martin upozorio je da se Evropa suočava sa "veoma teškom zimom".
Evropska unija je i dalje podeljena oko toga kako bi trebalo da odgovori na krizu. Neke zemlje su uvele gornju granicu cene gasa. Krajem maja, lideri EU zatražili su od Komisije da ispita opcije za smanjenje cena energije.
(MONDO/DW)