Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, traži još moćnije oružje od zapadnih sila Evropske unije, Velike Britanije i SAD. Dosad su naoružanje isporučivale Amerika, Velika Britanija i Nemačka, a od skoro su se priključile Danska i neke članice NATO pakta. Prema rečima Zelenskog, bitka za Donbas se može dobiti samo teškim naoružanjem.

"Bitka za Donbas se može dobiti samo teškim naoružanjem. Ne možemo da se branimo bez dalje isporuke oružja, treba nam još", rekao je predsednik Ukrajine.

NATO se već oglasio nekoliko puta i rekao da ne želi da rizikuje rat sa Rusijom. Moskva je više puta istakla da svaku isporuku oružja klasifikuje kao napad na nju - pogotovo ako je oružje pogodno za napad na rusku teritoriju. Iz tog razloga mnoge države pažljivo donose odluku koje sisteme naoružanja isporučuju toj zemlji.

  1. Amerika - MLRSviševecni raketni lanser raketa je najtraženija "roba" koju želi Zelenski. HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System) je druga najtraženija stvar koju zahteva predsednik Ukrajine. Naime, SAD neće to oružje isporučiti Ukrajini iz razloga što smatraju da Ukrajini ne treba oružje kojim može da ugrozi teritoriju Ruske Federacije, već će im slati samo ono što im je neophodno za odbranu. Ova dva sistema su sposobna da ispaljuju rakete srednjeg dometa, od nekoliko stotina kilometara. Umesto toga, ukrajinske snage dobiće rakete maksimalnog dometa od 80 kilometara. Od početka rata u Ukrajini (24. februar 2022. godine), SAD su pružile najveću pomoć Ukrajini u pogledu naoružanja.
  2. Nemačka - Nemačka vlada je dosad isporučila hiljade komada oružja poput pušaka, mina i protivtenkovskih, bunkerskih i vazdušnih raketnih bacača. Kancelar Olaf Šolc najavio je isporuku najsavremenijeg sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i radara za praćenje.
  3. Danska - Ukrajini su obećane protivbrodske rakete tipa "Harpun" za sve vremenske prilike i ta isporuka treba uskoro da krene. Ukrajini ovo naoružanje najviše treba zbog pomorskih borbi na Crnom moru.
  4. Velika Britanija - Britanska vlada je, kako je saopšteno, isporučila čitav niz sistema naoružanja Ukrajini. Ovo uključuje različite vođene rakete, poput Dževelina i Stingera, koje, nakon kratke obuke, mogu da koriste pešadinci protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva. Ali i teži raketni sistemi koji se mogu lansirati sa vozila ili sa zemlje, takođe su otišli u ruke ukrajinske vojske. Prema rečima ministra odbrane Džejmsa Hepija, Ukrajini treba da budu isporučene i „stotine" projektila Brimstone-1, koji mogu da unište tenkove, artiljerijske položaje, ali i lake oklopne čamce. Pored toga, tu je i 120 oklopnih transportera tipa Mastif sa jakim protivminskim oklopom i malim transportnim dronom za snabdevanje pozicija na frontu hranom i municijom.
  5. Ostale NATO članice - Navodi se da je Češka već isporučila Ukrajini nepoznat broj oklopnih transportera i borbenih tenkova, višecevnih raketnih bacača i haubica, a možda i borbenih helikoptera sovjetskog tipa. I očigledno zemlja želi da isporuči više teškog naoružanja. Kontinuitet je važan, izjavila je krajem maja ministarka odbrane Jana Černočova. Što se tiče drugih zemalja, iz različitih izvora se saznaje da i brojne druge zemlje planiraju da isporuče Ukrajini artiljerijske sisteme, uključujući desetine hiljada metaka artiljerijske municije kalibra 155 mm, uključujući Kanadu, Italiju, Grčku, Norvešku i Poljsku. Kao i Nemačka, Holandija želi da isporuči nekoliko samohodnih haubica 2000.

(MONDO)