Studija upozorava da je svet već u proseku za oko 1,2 stepena Celzijusa topliji od predindustrijskog nivoa.
Dve nove studije rasvetljavaju sve veće rizike sa kojima se svet suočava zbog globalnog zagrevanja i objašnjavaju kako takve opasnosti mogu da eskaliraju u domino efektu, piše američki portal Axios. Jedna od tih studija objavljena je ove nedelje u časopisu “Geophysical Research Letters”. Njegovi autori upozoravaju da određeni vremenski ekstremi, kao što je suša, mogu izazvati ili pogoršati druge klimatske opasnosti kao što su toplotni talasi.
“U junu 2021. godine, jugozapad SAD je doživeo rekordni toplotni talas. Ovaj toplotni talas je došao u vreme kada je region zahvatila teška suša. Zato što suša menja količinu površinske energije na načine koji utiču na nižu atmosfersku temperaturu i cirkulaciju, moguće je da je kombinacija suše i toplote bila kaskadna klimatska opasnost, u kojoj je prethodna suša pogoršala toplotni talas“, navodi se u studiji.
Međusobna igra ekstremnih događaja povezanih sa klimatskim promenama može stvoriti kaskadne i neviđene rezultate, kaže ista studija. Jugozapad SAD trenutno doživljava dugoročnu megasušu izazvanu ljudskim faktorom, a ti uslovi povećavaju izglede za toplije, suvo leto sa visokim rizikom od požara. Autori ističu da su slične interakcije između suše i vrućine verovatno omogućile da požari u Novom Meksiku porastu na rekordne nivoe poslednjih meseci.
“Vidimo signal klimatskih promena u rano proleće, brže suše i preuranjene letnje vrućine, što dovodi do većih uticaja nego što bismo predvideli da posmatramo svaki od ovih fenomena posebno“, rekao je koautor studije Benjamin Zaitčik, istraživač na Univerzitetu Džon Hopkins.
Studija upozorava da je svet već u proseku za oko 1,2 stepena Celzijusa topliji od predindustrijskog nivoa i da je na putu da dostigne zagrevanje od 3°C do kraja ovog veka.
Druga studija, objavljena ove nedelje u časopisu “Climatic Change”, koristi projekcije sa čak 21 kompjuterskog modela. U njemu su istraživači pokušali da utvrde koliko bi se izloženost društva klimatskim rizicima - od nestašice vode do toplotnog stresa - razlikovala zadržavanjem zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa višim nivoima. Studija je pokazala da bi se ograničavanjem globalnog zagrevanja na najstroži cilj Pariskog sporazuma o klimi, društveni rizici mogli smanjiti za 85 odsto u poređenju sa onima povezanim sa zagrevanjem od oko 3,6°C. Rizici za ljude bi se globalno smanjili za 10 do 44 procenta ako bi se zagrevanje ograničilo na 1,5°C u poređenju sa 2°C, pokazala je ista studija.
Rejčel Voren, vodeći autor druge studije i istraživač u Tindal centru za istraživanje klimatskih promena, rekla je da još nije kasno da se spreče najopasniji ishodi klimatskih promena.
“Ovo nije vreme za očajanje, vreme je za učešće u uzbudljivoj deceniji transformacije“, rekao je Voren.
Axios takođe piše da su toplotni talasi prošlog meseca (juna) oborili temperaturne rekorde u čak pet zemalja: Japanu, Italiji, Norveškoj, Iranu i Finskoj. Japan je, na primer, u junu prvi put u istoriji merenja zabeležio temperaturu od 40 stepeni Celzijusa.
U Japanu je za samo šest dana juna ove godine oboreno čak 550 mesečnih meteoroloških rekorda. Tokio je postavio rekord za najviše uzastopnih dana od 35 ili više stepeni Celzijusa. Najmanje pet hiljada Japanaca hospitalizovano je zbog vrućeg vremena, a stanovništvo je zamoljeno da štedi energiju zbog povećanja potrošnje izazvane vrućinama. Na primer, osoblju gradske vlade u Tokiju savetovano je da radi u kancelarijama bez paljenja svetla. Svetla su bila ugašena u zamrzivačima supermarketa širom zemlje, a električni aparati su isključeni u prodavnicama kućnih popravki.
(MONDO)