Predlog zakona je usvojen u četvrtak, odražavajući povećanu zabrinutost za bezbednost usred sukoba između Rusije i Ukrajine i strah od odmazde Moskve nakon što je Finska podnela zahtev za pridruživanje NATO-u. Zagovornici zakona naveli su migrantsku krizu krajem prošle godine koja je navela Poljsku da izgradi zid duž granice sa Belorusijom.
"Ovim zakonom pokušavamo da pošaljemo poruku da korišćenje ljudi kao oruđa - kao što smo videli pokušaj na granici između Belorusije, Poljske i Litvanije - neće uspeti u Finskoj", rekao je u četvrtak finski poslanik Ben Ziskovič.
Ako bi Rusija podstakla sličan priliv izbeglica duž svoje granice sa Finskom, zakon bi omogućio finskoj vladi da usmeri sve tražioce azila do centralizovane tačke obrade, kao što je aerodrom. Zakon je usvojen od strane supervećine, što znači da će parlament moći da ubrza novu taktiku na granici. Kritičari zakona izrazili su zabrinutost da bi mogao DA KRŠI međunarodne ugovore, uključujući direktive EU o tražiocima azila. Međutim, predlog da se predlog zakona vrati parlamentarnoj komisiji na ponovno razmatranje odbijen je u ponedeljak sa razlikom od 103 prema 16.
Finska i susedna Švedska podnele su svoje prijave za pridruživanje NATO-u u maju, navodeći zabrinutost za bezbednost izazvanu sukobom između Rusije i Ukrajine. Obe zemlje imaju dugu istoriju neutralnosti, ali protivljenje javnosti pridruživanju zapadnom vojnom bloku je splasnulo nakon što je Rusija u februaru pokrenula svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu.
Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je prošlog meseca da, ako NATO snage i infrastruktura budu smeštene u Finskoj ili Švedskoj, "bićemo prinuđeni da odgovorimo i stvorimo iste pretnje za teritorije od kojih smo ugroženi. Ovo je očigledno. Zar oni to ne razumeju? Ranije je među nama sve bilo u redu, ali sada će biti tenzija, naravno, ponavljam, ako budemo ugroženi", rekao je on.
(Mondo/RT)