Očajnički napori Italije da spreče pad vlade Marija Dragija po svaku cenu samo su poslednji u nizu dijaboličkih političkih izazova koje je Vladimir Putin postavio pred Zapad, piše Patrik Vintur, britanski novinar i jedan od urednika Gardijana. Dragijev ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo nagovestio je da će, ako Dragi ne preživi glasanje o poverenju u parlamentu u sredu, Putin biti taj koji će zaista slaviti.
"Narativ o rastućoj pobuni naroda protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa sa Putinovim centralnim narativom u kojem su vreme i ekonomija na njegovoj strani, a gde sankcije više štete evropskim potrošačima nego ruskim. Ruski predsednik očigledno smatra da je rast cena goriva najsmrtonosniji mogući makroekonomski šok za političare jer podstiče inflaciju, a istovremeno usporava privredni rast", smatra Vintur.
Komešanja u Evropi
U Francuskoj je Emanuel Makron oslabljen gubitkom svoje parlamentarne većine od stranaka koje su favorizovale Putina prethodnih godina. U Španiji, s druge strane, socijalisti su izgubili svoju bazu u Andaluziji pred izbore sledeće godine. Istovremeno, Narodna stranka desnog centra u poslednjoj anketi ostvarila je novi rekord od 36,3 odsto glasova, što je ujedno i njen najbolji rezultat od aprila 2017. Ako se ponovi na izborima, to bi bio najbolji rezultat za stranku od 2011.
U Estoniji, Kaja Kalas, premijerka koja je snažno protiv Putina, jedva je politički preživela prošle nedelje. Nakon što je prethodna koaliciona vlada pala zbog najveće stope inflacije u celoj evrozoni (19 odsto), Kalas je vešto rekonstruisala novu vladu, ali uz određenu cenu estonskog budžeta i sopstvenog kredibiliteta. Ako se ekonomija ne poboljša do parlamentarnih izbora sledećeg marta, ona bi mogla da bude u nevolji. U Varšavi je PiS već zabrinut da bi mogao da izgubi izbore sledeće godine, čak i ako opozicija nastavi da podržava Ukrajinu po svaku cenu, a u Bugarskoj je prozapadna vlada već pala. Političar koji je prošao najbolje na nedavnim izborima je verovatno Viktor Orban, Putinov najveći saveznik u Evropi.
Vintur napominje da je lako moguće da će se stvari za Stari kontinent uskoro pogoršati. U sredu će, osim pitanja Dragijevog opstanka za Italiju, EU morati da odluči da li može da se dogovori o mehanizmu solidarnosti čak i ako ove zime ne bude ruskog gasa.
Putinove namere postaće jasne u četvrtak kada ruski monopolski snabdevač gasom Gasprom odluči da li da nastavi isporuke u Evropu nakon godinu dana planiranog prekida održavanja gasovoda Severni tok 1. Ali znaci širom Evrope nisu previše obećavajući. Gasprom je već u pismu poručio kupcima gasa da ne može da garantuje snabdevanje gasom i aktivirao je klauzulu o "višoj sili" kako bi se zaštitio od plaćanja kompenzacije za smanjene isporuke određenim kupcima u Evropi od 14. juna, tvrdeći da nije ispunio ugovorne obaveze zbog "vanrednih" okolnosti, po dokumentu od 14.07.
Mobilizacija protiv Putina
Nemački političari ne kriju od glasača moguće razmere katastrofe, što je svakako deo njihovog plana da mobilišu građane protiv Putina, smatra Vintur. Tako je nemački ministar ekonomije Robert Habek opisao Putinovu taktiku kao napad na Nemačku koji bi mogao da izazove katastrofu.
Klaus Miler, šef nemačkog energetskog regulatora, rekao je da bi cene gasa za potrošače mogle da se utrostruče do 2023. godine i da je "apsolutno realno" da će kupci koji trenutno plaćaju 1.500 evra godišnje za gas morati da plaćaju 4.500 evra ili više u budućnosti. "Ako dođe do eskalacije, verovatno ulazimo u najveću ekonomsku krizu koju je Nemačka doživela od kraja Drugog svetskog rata", rekao je za Bi-Bi-Si Tomas Matusek, bivši nemački ambasador u Londonu. Uprkos trenutnom toplotnom talasu u Evropi, Matusek je bio u pravu kada je rekao da zima već dolazi, a glavno pitanje će biti nivo evropskih rezervi gasa za narednu zimu. Putin će postići svoj cilj ako uspe da Nemce tokom zime drži u neizvesnosti, smatra britanski novinar.
Za razliku od poslednjeg rutinskog održavanja Severnog toka 1, Gasprom ovoga puta nije povećao snabdevanje gasom ukrajinskim gasovodima, pa je izvoz ruskog gasa u Evropu trenutno oko četvrtine uobičajenog. To bi moglo da znači i "titansku bitku" između Nemačke i Rusije, upozorava Vintur. Ipak, neke zemlje EU su bolje zaštićene. Italija je, na primer, napunila više od 65% svojih kapaciteta za skladištenje gasa i na putu je da ispuni svoj cilj da dostigne nivo skladištenja od 90% u oktobru, objasnio je Roberto Cingolani, ministar za tranziciju životne sredine.
Ni Putin ne želi da rizikuje
Rusija je obustavila isporuke gasa Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj i Holandiji i ograničila isporuke za još osam zemalja. Međutim, španska energetska kompanija Enagas saopštila je da Španci nemaju čega da se plaše jer gas mogu dobiti iz drugih izvora.
"Tu leži rizik za Rusiju. Putin će imati samo jedan pokušaj da izazove veliku krizu u EU. Ako to ne uspe, a evropske rezerve budu dovoljno velike da traju do sledećeg leta, Zapad će biti veoma blizu oslobađanja od zavisnosti od ruskog gasa. Putin bi tako zauvek ukinuo glavni izvor prihoda Rusije i izgubio najveće tržište na koje izvozi gas", smatra Vintur, koja podseća i na izjavu bivšeg zvaničnika Bele kuće i stručnjaka za rusku administraciju Fione Hil.
"Igranje sa gasom je veliki rizik i za Putina. On želi da okonča ovaj sukob i produži svoj mandat 2024. godine. On želi da mi budemo ti koji se osećaju kao da nemamo vremena, ali sat mu otkucava", rekao je Hil.
Patrik Vintur na taj način zapravo utvrđuje da se odnos Putina i EU može shvatiti kao kukavičja igra, gde oba automobila jure jedan prema drugom i čekaju ko će prvi da odstupi. Ali u ovom slučaju, nijedna strana nije zaista spremna da umre za pobedu.
(MONDO)