Evropska unija planira da predloži obavezno postepeno ukidanje uvoza uglja iz Rusije kao direktan odgovor na izveštaje da su ruske snage "počinile ratne zločine" u Ukrajini, rekli su izvori za Blumberg.
Evropska unija će sutra usvojiti novu rundu sankcija Rusiji, nakon izveštaja o ubistvima civila na severu Ukrajine od strane ruskih snaga, rekao je francuski ministar za evropska pitanja Kleman Bon.
"Nove sankcije će verovatno biti usvojene sutra", rekao je on radiju RFI, dodajući da Unija takođe treba brzo da reaguje na uvoz gasa i uglja iz Rusije.
Fon der Lajen je na Tviteru objavila spisak sankcija koje će EU sutra uvesti Rusiji:
- Zabrana uvoza uglja iz Rusije, u vrednosti od 4 milijarde evra godišnje, smanjuje još jedan važan izvor prihoda za Rusiju.
- Potpuna zabrana transakcija za 4 ključne ruske banke, uključujući VTB, drugu po veličini rusku banku.
- Zabrana pristupa ruskim i ruskim plovilima lukama EU i zabrana ruskih i beloruskih drumskih prevoznika.
- Dalje zabrane izvoza, vredne 10 milijardi evra, u ključnim oblastima: napredni poluprovodnici, mašine i transportna oprema
- Posebne nove zabrane uvoza, vredne 5,5 milijardi evra.
- Ciljane mere, kao što je zabrana učešća ruskih kompanija u javnim nabavkama u EU i isključenje bilo kakve finansijske podrške, EU ili nacionalne, ruskim javnim organima.
Nema sankcija za naftu i gas
EU za sada nema planove da sankcioniše naftu ili gas. Ali zemlje Unije su duboko podeljene oko sledećih koraka, a neke vlade nastavljaju da traže barem signal da blok želi da smanji uvoz ruske nafte, rekao je izvor za Bloomberg.
1 – An import ban on coal from Russia, worth €4 billion per year, cutting another important revenue source for Russia.
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen)April 5, 2022
2 – A full transaction ban on 4 key Russian banks, among them VTB, the 2nd largest Russian bank.pic.twitter.com/MknRVScmbN
Nekoliko vlada, uključujući Nemačku i Mađarsku, oduprlo se proširenju sankcija ruskom energetskom sektoru, ali optužbe da su ruske trupe povukle mnogo nenaoružanih civila dovele su do ponovnog pritiska nekih članica istočnog bloka da uvedu takve sankcije.
Odobrenje paketa i zabrana uvoza uglja zahtevaju podršku svih 27 država članica.
Rusija je negirala sve navode o ubijanju civila, uključujući Buču.
Njen izaslanik u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja kaže da će Rusija danas pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija predstaviti "empirijske dokaze" koji pokazuju da njene snage nisu bile umešane u zločine.
Ranije uvedene sankcije
Ovo su samo nekih mera koje su ranije uvele zapadne zemlje nakon invazije.
Nafta i gas
- SAD su zabranile sav uvoz ruske nafte i gasa, a Velika Britanija kaže da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte do kraja godine
- EU je obećala da će preći na alternativno snabdevanje i učiniti Evropu nezavisnom od ruske energije mnogo pre 2030.
Ciljanje na pojedince - SAD, EU i Velika Britanija su zajedno sankcionisale više od 1.000 ruskih pojedinaca i preduzeća za koje se smatra da su bliski Kremlju
- Imovina koja pripada samom predsedniku Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu takođe je zamrznuta u nizu zemalja
Druge mere
Vojna dobra i plaćenici
Zabranu izvoza robe dvostruke namene – predmeta i civilne i vojne namene, kao što su delovi vozila – uvele su Velika Britanija, EU i SAD. Ovo navodno utiče na neke ruske proizvođače.
Ukrajina kaže da je glavna ruska fabrika oklopnih vozila ostala bez delova za proizvodnju i popravku tenkova. Takođe se navodi da je fabrika traktora obustavila proizvodnju zbog nestašice delova inostrane proizvodnje. Velika Britanija takođe uvodi sankcije Vagner grupi - privatnoj vojnoj firmi za koju se smatra da funkcioniše kao jedinica ruske vojske.
Letovi
Svi ruski letovi zabranjeni su iz vazdušnog prostora SAD, Velike Britanije, EU i Kanade. Velika Britanija je takođe zabranila privatne avione koje su iznajmili Rusi.
Luksuzna robe
Velika Britanija kaže da će zabraniti izvoz luksuzne robe u Rusiju - uključujući vozila, vrhunsku modu i umetnost. EU je već uvela zabranu. Velika Britanija će takođe staviti porez od 35% na neke uvoze iz Rusije, uključujući votku.
Ciljanje na pojedince
SAD, EU i Velika Britanija su zajedno sankcionisale preko 1.000 ruskih pojedinaca i preduzeća, uključujući bogate poslovne lidere poznate kao oligarsi, koji se smatraju bliskim Kremlju. Jedan istaknuti oligarh koga je Velika Britanija sankcionisala je vlasnik FK Čelsi Roman Abramovič.
Imovina ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova takođe se zamrzava u SAD, EU, Velikoj Britaniji i Kanadi. Međutim, mnogi ruski oligarsi svoju imovinu i bogatstvo stavljaju pod druga imena, što znači da su možda van domašaja sankcija Ujedinjenog Kraljevstva.
Velika Britanija takođe ograničava prodaju "zlatnih viza", što je omogućilo bogatim Rusima da dobiju britansko pravo na boravak.
Finansijske mere
Zapadne zemlje zamrzle su sredstva ruske centralne banke da bi je sprečile da koristi svojih 630 milijardi dolara (470 milijardi funti) deviznih rezervi. To je dovelo do pada vrednosti rublje za 22% od početka godine. To je, zauzvrat, podiglo cenu uvozne robe i dovelo do rasta stope inflacije od 14%.
Neke ruske banke se uklanjaju iz međunarodnog sistema finansijskih poruka Svift, koji se koristi za transfer novca preko granica. Ovo će odložiti plaćanja Rusiji za izvoz energije.
Kako je Rusija reagovala na sankcije
Bivši predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da Rusija planira osvetu zbog proterivanja njenih diplomata.
"To će biti simetrično i destruktivno za bilateralne odnose", rekao je on.
Rusija je zabranila izvoz više od 200 proizvoda do kraja 2022. godine, uključujući telekomunikacione, medicinske, vozila, poljoprivrednu, električnu opremu i drvo. Pored toga, blokira isplatu kamata stranim investitorima koji poseduju državne obveznice i zabranjuje ruskim firmama da plaćaju inostranim akcionarima.
To je sprečilo strane investitore koji poseduju milijarde dolara vredne ruske akcije i obveznice da ih prodaju.
(MONDO)
