Sve je veći pritisak javnosti, ali i političara, na finsku vladu da blokira istočnu granicu sa Rusijom i tako zatvori očiglednu rupu u paketu sankcija uvedenih Putinovom režimu, piše Euronjuz.
Sredinom jula, Rusija je po prvi put od početka pandemije ublažila granične mere u vezi sa kovidom, pa Rusi sa šengenskim vizama sada mogu legalno da prelaze granicu autobusima ili kolima, ali im je zabranjeno da putuju u EU zemlje avionom ili vozom.
"Rusi su počeli da dolaze. Šoping turizam je oduvek bio jedan od glavnih razloga zašto Rusi dolaze u Finsku, bez obzira da li je to samo na jedan dan", kaže Juho Pesonen, profesor turizma na Univerzitetu Istočne Finske.
To nisu velike brojke: u julu je zabeleženo 176.000 graničnih prelaza. To je mnogo manje nego u periodu pre pandemije, kada je u julu 2019. zabeleženo 950.000 graničnih prelaza. Pre tri godine u Finsku je svakodnevno dolazilo desetine hiljada Rusa. Lapenranta, najveći grad na jugoistoku Finske, zarađivao je milion evra dnevno pre pandemije zahvaljujući prilivu ruskih kupaca.
Značajna je i sama činjenica da ruski državljani uopšte dolaze u Finsku, jedinu preostalu članicu EU koja još uvek izdaje turističke vize (ukupno 13.000 ove godine), dok su druge zemlje poput Poljske i baltičkih zemalja ovu praksu ukinule.
Kako je nagovestio portparol Kremlja, Moskva će burno reagovati ako Helsinki odluči da suspenduje vizni program za ruske državljane.
Najznačajnije političke partije u Finskoj smatraju da ruski šoping turizam treba zaustaviti obustavom viznog programa. Takav stav donekle podriva činjenica da oko 100.000 Rusa već ima finsku šengensku vizu, a stotine hiljada drugih ima šengenske vize koje su im izdale druge zemlje. Čini se da finska vlada želi da sačeka da EU zauzme zajednički stav po tom pitanju, s obzirom na to da je premijerka Sana Marin trenutno na odmoru, a njen zamenik izgleda nerado ostaje privržen.
Lider opozicije Kaj Mikenen smatra da je izuzetno važno poslati poruku Rusima.
"Ovo pitanje nije crno-belo. Glavni problem je što bi ukidanje viza moglo da izazove gnev ruskih građana prema nama, umesto prema Putinovom režimu i politici. Ne možemo da imamo normalne odnose sa Rusijom, moramo im pokazati kao naciji da imaju odgovornost da osude Putinov režim i njegovu politiku dok traje rat u Ukrajini", rekao je on za Euronevs.
Pre pandemije, građani Rusije koji žive u blizini granice, koja se proteže na 1.340 kilometara, često su dolazili u Finsku na vikend odmor ili kupovinu. U periodu između 2012. i 2014. godine, kada je rublja bila relativno jaka prema evru, toliko je Rusa došlo u Finsku da je pokrenut veb-sajt za objavljivanje ruskih automobila nepropisno parkiranih u Lapeenranti.
Neke finske kompanije su nesumnjivo htele da iskoriste ponovni dolazak ruskih državljana, ali je fotografija objavljena na društvenim mrežama, na kojoj se vidi 10 kg šećera u vrećama na paletama, spremnih za Ruse koji pate od ekonomskih sankcija kod kuće, naišla je na ogorčene komentare.
"Mnogi su ljuti na Ruse, ali kompanije moraju da se prilagode situaciji. Niko ne zna šta će se desiti sledeće nedelje, meseca, godine. Politika prema Rusiji se ne može predvideti", upozorio je Juho Pesonen.
Dok finski supermarketi pune svoje police namirnicama u iščekivanju priliva kupaca iz Rusije, autobuski prevoznici iz Sankt Peterburga tvrde da su autobusi na linijama za Finsku puni.
Neki lokalni vlasnici supermarketa protive se ideji da se Rusima zabrani ulazak u Finsku, posebno zato što su osetili ekonomske posledice tokom pandemije.
"To je najapsurdnija ideja ikada. Šta će dobiti ako izoluju obične Ruse", pita se Mohamad Darvič, vlasnik Laplandija pijace, samo nekoliko minuta od granice.
(MONDO)