Britanac se bori za život nakon što je dobio sepsu dok je slavio godišnjicu braka u Bugarskoj. Danijel Bovman (32) je dobio sepsu, od koje je umrla i njegova tetka 2005. godine, nedelju dana nakon odlaska u Bugarsku sa svojom suprugom Keli (35). On bi u četvrtak trebalo da bude prebačen u Britaniju, a sada je priključen na aparat za održavanje života. Izbezumljena Keli, provela je godišnjicu braka čitajući mu svoju čestitku dok je ležao na intenzivnoj nezi u bolnici.
Njegova rođaka Sem Bouman, 50, rekla je: "Jedina nada koju sada imamo je da se njegovo telo bori protiv ove sepse. Prekasno je za njegov pankreas i bubrege." Danijel i Keli iz Donkastera, Južni Jork, boravili su u hotelu Grand na Sunčevom Bregu na bugarskoj obali Crnog mora kada je prošlog ponedeljka počeo da oseća bolove u stomaku i da povraća krv.
Kada je Danijelu pozlilo otišao je u bolnicu u odmaralištu gde su doktori stavili u indukovanu komu i priključili ga na aparate za održavanje života. Kada su hirurzi počeli da ga operišu, njegov pankreas je otkazao, što je izazvalo dalje komplikacije jer je infekcija procurila u njegov krvotok.
Rođaka Sem je dodala: "Izgubili smo jednog člana porodice zbog sepse, ne želimo to ponovo. Za moju mamu i tatu kao da se to vraća da ih proganja. Niko ne očekuje da će sahraniti svoju decu, a kamoli unuke. Danijel i Keli su zajedno 10 godina, otišli su na odmor da proslave treću godišnjicu braka. Ona je sedela na intenzivnoj intenzivnoj nezi čitajući njihove čestitke za godišnjicu. To je srceparajuće.Kada su otišli da ga operišu, njegov pankreas je otkazao i infekcija je otišla u krvotok zbog čega su mu otkazali bubrezi.Pre četiri dana su nam rekli da ne mogu ništa, da nema nade. Ali Danijel je Danijel, on se još uvek bori i sinoć su po prvi put rekli da postoji malo nade. Svi ga vole, on je tako sjajan momak. Zaista je divan i zabavan. On je zaista klovn, toliko uvek zasmejava sve. On je glava naše porodice, on je naša stena."
Oglasila se i Danijelova žena Keli. "Ne postoje reči kojima bih sada mogla da opišem kako se osećam. Ovo je kao najgora noćna mora. Sedmog septembra je bila godišnjica braka i otišla sam kod Danijela na intenzivnu negu, držala sam ga za ruku, pročitala mu čestitku za godišnjicu i pevala našu svadbenu pesmu. Samo se nadam da je mogao da me čuje. Ovaj bol je neopisiv. On je moj najbolji prijatelj, moja srodna duša i najbolji muž na svetu. Uvek je verovao u mene i ja nikada neću prestati da verujem u njega. On je neverovatan muž i čovek iz neverovatne porodice. Podrška porodice, prijatelja i ljudi koje nikada ranije nisam ni upoznala je neprocenjiva i zauvek sam zahvalna. Ali sada mi je samo potreban moj muž."
(MONDO)