Položaj ruskog predsednika Vladimira Putina je čvrst uprkos vojnim porazima u Ukrajini, traljavoj mobilizaciji i unutrašnjim političkim sukobima, kaže više dobro obaveštenih izvora, ali neki upozoravaju da bi se to moglo promeniti ako zapreti potpuni poraz. Većina njih ocenjuje da su vojni porazi koje je ruskim okupatorima nanela ukrajinska vojska naoružana zapadnim oružjem jedan od najtežih trenutaka u više od dvadeset godina Putinove vladavine. Ali ti izvori, među kojima su sadašnje i bivše zapadne diplomate i vladini zvaničnici, slažu se da Putinu ne preti neposredna pretnja od bliskih saradnika, vojske ili obaveštajnih službi.
“Putin se za sada drži“, kaže Entoni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji.
Na vlasti od 1999. godine, 70-godišnji Putin je prebrodio brojne domaće krize i ratove, ućutkao višestruke ulične proteste i efikasno neutralisao svaku istinsku opoziciju. Putinova „specijalna vojna operacija“, kako on naziva invaziju na Ukrajinu koja je počela 24. februara, stvorila je najnapetije odnose između Rusije i Zapada od kubanske raketne krize 1962. godine, na koju je Zapad odgovorio najstrožim sankcijama u istoriji protiv Moskva. Njegova vojska je morala da organizuje ponižavajuće povlačenje i da trpi ogromne gubitke, a stotine hiljada ruskih muškaraca pobeglo je u inostranstvo da bi izbegli mobilizaciju. Od početka invazije, Putin nije oklevao da 'maše' nuklearnim oružjem, što je, po nekima, zapravo pokazalo njegovu slabost.
Neki saveznici – od „Putinovih pešaka”, kako sebe naziva čečenski lider Ramzan Kadirov, do „Putinovog kuvara”, nadimak prvog čoveka Vagnerove plaćeničke grupe – optužili su vojne komandante za loše upravljanje ratom. Brenton kaže da Putina nije javno kritikovala ni politička ni poslovna elita, ali je pitanje koliko će to trajati.
“Ako budu u poziciji da se moraju povući na proleće, u martu/aprilu sledeće godine, mogli bi predosetiti da situacija zaista postaje problematična za Putina – ne za široke mase, već za elitu. Postoji grupa ljudi koja se vodi isključivo sopstvenim interesima i ne želi da bude deo poraza“, naglašava on.
Peskov: Ovo nije znak razlaza
Protesti protiv mobilizacije, odbijanje zvaničnog Kijeva da pregovara sa Putinom i očigledno spontana, a zatim brzo povučena izjava američkog predsednika Džoa Bajdena da Putin ne sme da ostane na vlasti podstakli su spekulacije o budućnosti prvog čoveka Kremlja. Putinov portparol Dmitrij Peskov odbacio je kao "potpuno neistinite" navode američkog dnevnika Vašington post da se jedan od Putinovih bliskih saradnika sukobio sa njim zbog rata, ali je rekao da se o tome, kao i o drugim pitanjima, otvoreno razgovara.
“Postoje radni argumenti: o ekonomiji, izvođenju vojne operacije“, rekao je Peskov novinarima i dodao da “ovo nije znak bilo kakvog raskola“.
Kremlj tvrdi da Putina podržava velika većina Rusa i da je ubedljivo pobedio na izborima 2018. Politički sistem Rusije poznat je po netransparentnosti, a bilo je i nesuglasica oko invazije, piše Rojters. Visoki zapadni zvaničnik koji pomno prati situaciju, ali nije želeo da bude imenovan jer je reč o osetljivom pitanju, rekao je da do sada nije bilo odlazaka važnih saradnika. Postoje znaci unutrašnjih sukoba, pritužbi i sporog donošenja odluka „ali nema znakova da on (Putin) gubi kontrolu”.
Američki zvaničnik koji je odbio da bude imenovan iz istog razloga rekao je da i Vašington i njegovi saveznici smatraju Putinovu poziciju bezbednom. Sa jakim obaveštajnim službama koje podržavaju politički sistem sastavljen od pomno nadgledanih poslušnika, bilo bi veoma teško i opasno da neko ide protiv Putina.
Državni udar u Kremlju, pobuna elite
Endrju Vajs, ekspert za Putina u Karnegi zadužbini, rekao je da je javno mnjenje u Rusiji manje važno nego na Zapadu, da su pravi Putinovi protivnici pobegli ili su u zatvoru, a on je okružen odanim saradnicima.
“Pokažite mi osobu koja bi ušla u Putinovu kancelariju i rekla mu 'gotovo je sa tobom'. Pa ko bi imao hrabrosti da uradi tako nešto?“, pita se Vajs, koji je napisao knjigu o Putinu.
On je rekao da bi ruski lider mogao biti svrgnut državnim udarom u Kremlju, pobunom elite ili narodnim ustankom poput “pada Bastilje“. On podseća da je irački lider Sadam Husein ostao na vlasti više od deset godina nakon invazije na Kuvajt, u kojoj je poražen u Zalivskom ratu.
Tatjana Stanovaja, osnivač analitičke kompanije R.Politik, smatra da će Putin biti u teškoj poziciji ako ne bude imao izlaz iz sukoba. U tom slučaju, elita će pokušati da ubedi Putina da se povuče, predviđa ona, dodajući da nema naznaka da bi mogao da preživi državni udar kojim je svrgnut sovjetski lider Nikita Hruščov 1964. ili Mihail Gorbačov 1991. godine.
“Ako uspe da ispuni neizrečena obećanja data eliti i stanovništvu – stabilnost, mir, penzije i plate – onda mu ništa ne može ugroziti. Ali ako ruska vojska bude potisnuta na stare granice na kojima je bila pre ruske aneksije, ako ukrajinska vojska krene dalje u ofanzivu i ako budžet ne može da pokrije sve ovo i ako počnu isplate penzija biti odloženo elite će se postepeno mobilisati“, dodala je ona.
Iako ankete u Rusiji pokazuju rastući javni nemir, jedan francuski diplomatski izvor veruje da Putin, koji kontroliše uticajne državne medije, može da zadrži uzde vlasti.
“Ne zaboravimo vladavinu terora. I dalje mislim da će većina Rusa podržati Putina šta god on odlučio”, rekao je izvor.
Da bi Putin pao sa vlasti, morao bi spektakularno da izgubi rat, smatra visoki evropski zvaničnik. Ako i kada dođe vreme, malo je verovatno da će Putinov naslednik biti blizak prijatelj Evrope, predviđa Brenton.
“Ljudi koji će odlučivati su tvrdi siloviki. Nećemo videti umiljatog liberala u Kremlju”.
(MONDO)