Kineska vlada osudila je nedavnu posetu nemačkih poslanika Tajvanu, pozivajući Berlin da prekine sve kontakte sa "separatističkim“ snagama, ponavljajući da je ostrvo deo kineske teritorije. Delegacija je stigla u Tajpej samo dan nakon što je Peking ažurirao svoj ustav kako bi eksplicitno isključio nezavisnost Tajvana.
U saopštenju koje je u utorak citirala novinska agencija DPA, kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je nemačke zvaničnike da "odmah prekinu interakciju sa separatističkim snagama za nezavisnost na Tajvanu“, dodajući da takvi sastanci šalju "pogrešne signale“ Tajpeju.
Peter Heidt iz Slobodne demokratske partije (FDP) predvodio je šestočlanu nemačku delegaciju, koja je u nedelju stigla na Tajvan i kasnije se sastala sa predsednikom Cai Ing-venom.
"Želeo bih da ponovim iz nemačke perspektive, status kvo Tajvanskog moreuza može da se promeni samo mirnim putem i uz obostranu saglasnost“, rekao je Hajt tokom posete, pozivajući da "nastavimo da širimo naše dobre trgovinske odnose i da nastavimo da radimo zajedno bliže u oblasti nauke i, pre svega, ostati u bliskom kontaktu na političkom nivou.”
Tajvanski zvaničnici uopšte nisu bili prijemčivi za poslednje komentare Pekinga, a Hung-Lu Čang, predsednik Tajvansko-nemačkog parlamentarnog udruženja prijateljstva, odbacio je tu izjavu kao "besmislenu“.
"Tajvan je suverena država. Parlamentarna razmena sa drugim zemljama je sasvim opravdana. Oni dolaze na Tajvan jer su za nas“, dodao je on, a citira DPA.
Poseta je usledila dan nakon što je vladajuća Komunistička partija Kine održala svoj 20. Nacionalni kongres, na kome su članovi stranke glasali za izmenu kineskog ustava kako bi se uključilo jasno protivljenje nezavisnosti Tajvana. Iako je predsednik Si Đinping izjavio da Peking traži "mirno ponovno ujedinjenje“ sa ostrvom, rekao je da je "upotreba sile“ protiv separatističkih elemenata i spoljnih snaga i dalje na stolu ako je potrebno.
Tenzije između Pekinga i Tajpeja su porasle poslednjih meseci, a neprijateljstva su skočila u avgustu nakon posete predsednika američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu visokog profila. Kina je odgovorila nizom vojnih vežbi bez presedana oko ostrvskih voda i vazdušnog prostora, uključujući vežbe za "blokadu“ u punom obimu.
Zvanično nazivajući sebe Republikom Kinom, Tajvan je bio pod samoupravom od kraja Kineskog građanskog rata 1949. godine, iako nikada nije stekao nezavisnost od kopna i nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, ga priznaje kao suverenu naciju.
(MONDO)