Sprema li Ruska Federacija drugi talas “delimične“ mobilizacije? Neki čak prete opštom mobilizacijom ako Ukrajina nastavi da napada mete oko Belgoroda. Takve informacije dolaze iz nezavisnih ruskih izvora, ali i medija bliskih Kremlju. Ukrajinski i zapadni obaveštajni izvori upozoravaju na nastavak pozivanja novih rezervista. Moskva o svemu ćuti i čak ne poriče najave novog kruga masovnog pozivanja zrelih muškaraca u vojnu službu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbija da komentariše takve spekulacije, tvrdeći da je to u nadležnosti Ministarstva odbrane. Međutim, postoji mnogo indirektnih pokazatelja da bi pozivi na služenje vojnog roka mogli ponovo da stižu širom Ruske Federacije. Odluka predsednika Vladimira Putina od 21. septembra nije ograničila broj ljudi koji su pozvani u rezervni sastav. Cifra od 300.000 je interna odluka Ministarstva odbrane i ni na koji način ne ograničava novi talas mobilizacije. Zvanični podaci govore o 318.000 rezervista prikupljenih tokom „delimične” mobilizacije.
Mobilizacija nikada zvanično nije okončana
Međutim, kada su pojedini opozicionari i udruženja majki zahtevali da glavnokomandujući ukazom proglasi kraj “delimične” mobilizacije, Kremlj je odgovorio da nemaju pojma da li je to uopšte pravno izvodljivo. Pravdajući se pravnim formalnostima, vrhovni komandant nikada nije formalno okončao mobilizaciju. U usmenoj izjavi od 31. septembra najavljeno je „ostvarenje postavljenih ciljeva mobilizacije“. Informacije o ažuriranju spiska rezervista stižu iz cele Rusije. Pored toga, uvodi se i sistem elektronske evidencije rezervnog sastava. Neki rezervisti bi trebalo da se jave regrutnim centrima u decembru, a neki u januaru 2023.
Zato postoji sumnja – ako se krene u novu mobilizaciju, da li će se to desiti u decembru tekuće godine ili u januaru 2023. godine. Prema dostupnim informacijama, ceo mobilisani kontingent iz prvog talasa trebalo bi da bude prebačen na ratište u Ukrajinu do kraja decembra. Zbog toga se početak 2023. čini mnogo verovatnijim datumom.
Katastrofalno stanje ruske logistike
Istina je da Vojska Ruske Federacije nikada nije prestala da sprovodi prikrivenu mobilizaciju. Od prvih dana, bez javnog oglašavanja, u rat je pozivana takozvana borbena rezerva i kritične specijalnosti poput vozača autobusa, kamiona i cisterni.
Oni su mobilisani zajedno sa vozilima koja je, bez zvanične odluke predsednika, rekvirirala ruska vojska. To je bio jedini način da se ublaži katastrofalno stanje logistike koje je bilo evidentno na samom početku ruske agresije na Ukrajinu. Potvrđeni gubici transportnih vozila Vojske Ruske Federacije prevazilaze mogućnost obnavljanja iz vojnih rezervi i tekuće proizvodnje. Ruska vojska je od početka rata u minusu za, prema nezavisno proverenim informacijama, 2.021 komad raznih transportnih sredstava.
Šta bi novi talas mobilizacije doneo ruskoj strani? Pre svega, to bi obezbedilo nadoknadu sopstvenih gubitaka, koji su značajno porasli nakon masovnog uvođenja u borbu nedovoljno obučenih, slabo opremljenih i loše vođenih rezervista. Takve okolnosti, u kombinaciji sa niskim temperaturama, naglo su povećale neborbene gubitke među novopridošlim trupama. Samopovrede usled nestručnog rukovanja oružjem, prijateljska vatra izazvana lošom koordinacijom sa sopstvenim jedinicama, bolesti usled nehigijenskih sanitarnih uslova, loša ishrana vojnika, nedostatak medicinske nege na prvoj liniji fronta samo su neki od razloga za neborbenih gubitaka.
I konačno, sa padom temperature zabeleženi su brojni slučajevi hipotermije među vojnicima koji nisu bili opremljeni za boravak na otvorenom u zimskim uslovima. Nabrojani negativni faktori koji povećavaju neborbene gubitke dodatno su pojačani masovnom i prekomernom konzumacijom alkohola.
Vojnici se žale na samo jedan obrok dnevno
Još jedan mogući dobitak za generala Sergeja Surovikina, komandanta ruskih snaga angažovanih u agresiji na Ukrajinu, bio bi da popuni sve rupe u borbenom i neborbenom sistemu bezbednosti. U Vojsci Ruske Federacije mnogo toga ne funkcioniše i iza linija fronta. Mnoge jedinice se žale da danima dobijaju jedan obrok dnevno. Rusiji verovatno ne nedostaje hrane. Međutim, neko treba da nabavi ove namirnice, isporuči ih poljskim vojnim kuhinjama, pripremi i podeli obroke vojnicima u rovovima. Poznata je računica da je za jednog vojnika na prvoj liniji potrebno 20 drugih koji se odmaraju, obučavaju, pružaju vatrenu podršku i tako dalje.
Japanska carska vojska je u Drugom svetskom ratu imala odnos jedan prema deset. Nedostatke su pokušavali da nadoknade beskrupuloznim pljačkanjem okupiranih teritorija i robovskom eksploatacijom lokalnog stanovništva i ratnih zarobljenika. To im nije pomoglo. Tokom celog rata, u pogledu borbene i neborbene bezbednosti sopstvenih trupa, bili su daleko inferiorni u odnosu na saveznike. Treći mogući dobitak mogla bi biti ciljana, strukturirana mobilizacija. U prvom talasu poziva bio je bitan samo broj, a ne ciljane kritične specijalnosti. Takođe, većina pokupljenih rezervista dolazi iz kategorije niskoobrazovanih građana. Ovakva obrazovna struktura je upotrebljiva u svojstvu obične pešadije, često označene kao „topovsko meso“. Za upravljanje složenijim i sofisticiranijim sistemima naoružanja neophodna su određena tehnička znanja i veštine koje se donose iz civilnog sveta.
I konačno, novom mobilizacijom ruske snage bi stekle brojčanu prednost u pešadiji u odnosu na Ujedinjene snage Ukrajine.
Nedostatak ruske pešadije je odavno očigledan
Od aprila je očigledan nedostatak pešadije u formiranju Vojske Ruske Federacije. Dodatna pešadija je potrebna ruskoj vojsci u Ukrajini iz najmanje dva razloga. Tenkovske jedinice, bez podrške i zaštite sopstvene pešadije, postaju veoma lak plen brojnih protivoklopnih sredstava kojima je protivnička strana naoružana.
Nedostatak pešadijske podrške jedan je od razloga za napuštanje koncepta bataljonskih taktičkih grupa. Koncept, koji kombinuje manevar, oklop i vatrenu moć, doživeo je fijasko u blatu ukrajinskog černozema. Iako ruske snage i dalje imaju značajnu oklopnu superiornost, masovnija upotreba većih tenkovskih formacija u napadu bila bi veliki rizik bez adekvatne pešadijske podrške.
Drugi razlog ruske gladi za pešadijom je stalni, uporni i krvavi pokušaji da zauzme ostatak slobodne teritorije Donjecka. Relativno gusto uređenje naselja u tom delu Donbasa nameće ulične borbe kao neizbežan način preuzimanja kontrole nad urbanim sredinama.
Osnovni nosilac taktičke borbe u naseljenim mestima je pešadija. S druge strane, ovakvi vidovi borbenih dejstava mogu biti dugotrajni, iscrpljujući i sa velikim brojem žrtava. Najbolji primer su borbe za kontrolu nad gradom Bahmutom u Donjeckoj oblasti koje traju više od četiri meseca. Plaćenici grupe Vagner su dominantna ruska vojna formacija koja napada taj grad. Pokušali su direktnim prodorom sa istoka. Nije uspelo. Sveobuhvatni manevar sa severa, preko Solidara, takođe nije doneo pobedu ruskoj strani. Poslednjih dana težište je pomereno na jug, pokušavajući da levim krilom prodre u grad. Početni uspesi su postignuti.
Neka sela južno od grada su zauzeta, ali opet nedostaje snažan završni udarac koji bi ili odsekao grad od ostatka ukrajinskih snaga ili prodro u sam centar grada. Obe strane trpe velike gubitke, a napadač je u nepovoljnijem položaju. Veliki zamor i potrošnja ljudskog materijala zahtevaju stalno obnavljanje resursa. Vagnerovci su poterali mobilisane kriminalce u prve linije fronta.
Haos prve mobilizacije još nije zaboravljen
Zvanična odluka da se proglasi prelazak na ratnu ekonomiju i mobilizacija ruske industrije za potrebe rata nije ni potrebna. Nizom zakona, najpre u martu, a potom i u julu, koje je donela ruska Duma, a predsedničkim dekretom, celokupna ruska privreda može da se preusmeri na proizvodnju za potrebe „specijalnih vojnih operacija“.
Koje su moguće negativne posledice ponovnog pozivanja rezervista? Haos prve “delimične mobilizacije“ još nije zaboravljen. Vojska Ruske Federacije jedva je sakupila uniforme i naoružanje, uglavnom iz prošlog veka, za opremanje 318.000 rezervista pozvanih u septembru.
Nema ni dovoljno opreme, naoružanja, a još manje finansijskih sredstava za drugi poziv. Drastično brojčano povećanje vojske ne prati povećanje vojnog budžeta. Ukupna snaga Vojske Ruske Federacije povećana je sa 950.000 na najmanje 1.400.000 pripadnika. I pored potrošnje hiljada tona borbene tehnike i municije i povećanja broja vojnika za skoro 50 odsto, vojni budžet za narednu godinu povećan je za svega 43 odsto u odnosu na 2022. godinu. Opremanje novog kontingenta moguće je samo uz drastično smanjenje troškova zarada sadašnjeg sastava. Vlada Ruske Federacije ne uspeva da obezbedi bonuse i izmiri finansijske obaveze aktuelnim vojnicima. Dalja smanjenja plata bi izazvala pobunu, u najmanju ruku masovno nezadovoljstvo vojske. Obećani bonusi za potpisivanje se ne isplaćuju. Zbog smanjenih prihoda, mobilisanim vojnicima obećan je otpis dugova kod poslovnih banaka. Međutim, mnoge banke odbijaju zahteve za otpis duga ili jednostavno ignorišu podnosioce zahteva. Dugovi redovno dospevaju, a proces naplate se nastavlja normalno.
Ponovno pozivanje rezervista nikako ne bi bio prihvaćen uz saglasnost većine građana Ruske Federacije. Od početnih 70 odsto u martu, sada samo 19 odsto ciljane fokus grupe podržava rat u Ukrajini. Ostali ne podržavaju mobilizaciju ili su protiv rata. Kako navodi Meduza, fokus grupe, koje je u tajnosti naručio Kremlj, pokazuju da su Rusi “daleko od optimista u pogledu svoje budućnosti i budućnosti svoje zemlje”.
Ruski narod je generalno umoran od rata
“To ne znači ulazak u opoziciju ili potpuno odbijanje specijalne vojne operacije“, kaže jedan od izvora Meduze, koji stav sagovornika opisuje kao „ravnodušnost i apatiju“. „Ništa ih ne inspiriše i ništa ih ne tera napred“, objašnjava izvor. Odgovarajući na pitanja, učesnici studije su govorili tonom glasa koji je podrazumevao: „Ostavite nas na miru“, piše hrvatski Telegram.
Zvaničnici u Kremlju moraju priznati da je ruski narod jednostavno „u suštini umoran od rata“. U takvim okolnostima, sprovođenje mobilizacije predstavlja značajan politički rizik za aktuelnu vlast. Ne treba zaboraviti da je širom Rusije spaljeno 70 kancelarija za mobilizaciju. Takođe, zbog nesrazmera u pozivanju rezervista iz redova nacionalnih manjina, došlo je do otvorenih protesta protiv vlasti. I sam Putin je krajem septembra morao da se izvinjava nacionalnim manjinama zbog relativno nesrazmerne vojne obaveze u odnosu na većinsko rusko stanovništvo. Najveću cenu Putinove avanture u Ukrajini platili su Čečeni, Dagestanci i Burjati. Bežeći od mobilizacije, Rusiju je napustilo oko 750.000 mladih, uglavnom obrazovanih muškaraca. Manji deo se vratio posle objave o završetku mobilizacije. Međutim, procenjuje se da je oko 650.000 još uvek van zemlje.
Evakuisani, kao i mobilisani muškarci, predstavljaju radno sposobno stanovništvo u najproduktivnijem dobu. Mnogi sektori ruske privrede, a posebno IT industrija, pate od značajnog nedostatka radne snage. Dalji odliv radno sposobnog i kvalifikovanog muškog stanovništva samo bi pogoršao trend pada privrede. Dakle, u uslovima kada rat u Ukrajini podržava manje od četvrtine stanovništva Ruske Federacije, a više od 50 odsto građana želi da pregovara, nova mobilizacija bi mogla da postane ozbiljan politički problem. Nova erupcija nezadovoljstva u regionima sa većinskim neruskim stanovništvom preti da eskalira više nego u prvom krugu mobilizacije. Pored javnog mnjenja, ruskim vlastima ostaje i problem oblačenja, pripreme, naoružavanja, obuke i regrutovanja novih rezervista.
"Dobio pet metaka u grudi"
O nefunkcionalnosti celokupnog sistema sprovođenja mobilizacije najrečitije govori otvoreno pismo Julije Bojko, udovice pukovnika Vadima Bojka, zamenika komandanta Pacifičke mornaričke akademije. Ukratko, njen muž je bio zadužen za prijem, smeštaj i nadzor regrutovanja.
Nakon toga je organizovao i obuku rezervista. Za izvršenje zadatka nije dobio gotovo nikakvu materijalnu podršku. Naravno, sve je krenulo naopako. Na kraju je optužen za neuspeh i da je naneo štetu državi od 100 miliona rubalja. Zaprećena mu je višegodišnja kazna i konfiskacija imovine. Posle žestoke svađe sa nadređenim, nesrećni pukovnik je sa pet metaka u grudima izveden iz kancelarije svog šefa. Zvanični uzrok smrti je samoubistvo. Iluzorno je očekivati otklanjanje svih organizacionih i proceduralnih nedostataka u okviru sistema mobilizacije ruskih rezervista za samo tri meseca. Prihodi od nafte i gasa počinju da padaju, ruska privreda je već ušla u recesiju. Dakle, rešavanje pitanja katastrofalne finansijske i materijalne podrške za podizanje novih rezervista takođe je nemoguća misija u tako kratkom roku.
Putina bi mogli pritisnuti tvrdolinijaši
Većina građana Rusije želi da se rat završi. Shodno tome, nameće se logičan zaključak. Bez prethodnog rešavanja, ili bar ublažavanja svih nedostataka, masovno pozivanje novih rezervista ne bi ostvarilo značajnije pozitivne efekte na ukupnu borbenu moć Vojske Ruske Federacije. Kome treba još jedna masa nemotivisanih, loše opremljenih, nedovoljno obučenih i nedovoljno plaćenih vojnika za borbu? Međutim, politička logika ima sasvim druge zakone. Cilj vladajuće grupe u Kremlju je da ostane na vlasti. Cena, pogotovo ako se plaća tuđim životima, nije toliko bitna.
U slučaju ponovljenih velikih uspeha Zajedničkih snaga Ukrajine, poput prodora na Krim, predsednik Putin bi se našao pod velikim pritiskom tvrdolinijaša iz svog okruženja koji se neprestano zalažu za eskalaciju sukoba. U tom slučaju, proglašenje opšte mobilizacije predstavljalo bi čin koji bi trenutno zadovoljio snage bezbednosti, a za neko vreme odložio završetak rata i neminovan pad aktuelne političke garniture iz Kremlja.
(MONDO)