Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je pre nekoliko dana, pred čelnicima odbrane u Moskvi, da će njegova zemlja povećati borbenu gotovost svoje "nuklearne trijade". Pre toga je upozorio na rastuću opasnost od nuklearnog rata u kontekstu tenzija između Rusije i zemalja Zapadne Evrope oko rata u Ukrajini.
Putin je obećao da će razviti hipersonično oružje "bez premca u svetu" kao deo plana za jačanje strateškog naoružanja, napominjući u tom kontekstu da će dva modela raketa "Sarmat" (nazvana Satana 2) i "Cirkon" uskoro ući u upotrebu. Pre toga, ruski predsednik je potvrdio da bi Moskva mogla da uvede mogućnost preventivnog nuklearnog napada u svoju vojnu doktrinu kako bi razoružala svog protivnika.
Nuklearna trijada je termin koji se odnosi na tri načina lansiranja projektila, kojima većina nuklearnih sila raspolaže. Nuklearni udari, preventivni ili kao odgovor na napad, mogu se izvoditi sa kopna, mora i vazduha, tačnije balističkim projektilima, podmornicama i bombarderima.
Ruski nuklearni arsenal
Prema zapadnim izveštajima, Rusija, koja je nasledila svoj nuklearni arsenal od Sovjetskog Saveza, poseduje 5.977 komada nuklearnog oružja, nešto strateškog, a nešto taktičkog, uključujući oko 2.000 taktičkog nuklearnog oružja, prema američkim obaveštajnim službama. Prema američkom Centru za kontrolu naoružanja i neširenje oružja, trenutno je raspoređeno i spremno za upotrebu 1.588 komada ruskog nuklearnog oružja. Strateška nuklearna bojeva glava može da nosi između 500 i 800 kilotona eksplozivnog tereta, a njen domet je veći od taktičke bojeve glave, koja može da nosi između 10 i 100 kilotona. Podsećanja radi jedan kiloton je hiljadu tona TNT-a.
Rusija nadmašuje Sjedinjene Američke Države za oko 500 nuklearnih bojevih glava, a dve zemlje poseduju 90 odsto ukupnog svetskog nuklearnog naoružanja. Studija Univerziteta Prinston iz 2019. godine, kojoj se obratila antinuklearna organizacija ICAN, predviđa da bi u slučaju nuklearnog rata između Rusije i Amerike 34 miliona ljudi bilo ubijeno, a 57 miliona ranjeno u prvim satima sukoba.
Šta je to nuklearna trijada koju je Putin obećao da će unaprediti u okviru, kako je rekao, politike održavanja ravnoteže nuklearnog odvraćanja kao osnove stabilnosti u svetu? Ispod su elementi ruske nuklearne trijade, prema izveštaju američkog Centra za nuklearno neširenje:
Vazdušne nuklearne snage
Rusija ima oko 68 teških hipersoničnih bombardera dugog dometa u svojoj nuklearnoj floti, uključujući nekoliko verzija koje je razvila kompanija Tupoljev, uključujući Tu-160 (Blekdžek) i Tu-85MS (Bear H). Model Bear H čini većinu flote. Jedan bombarder može da nosi do 16 raketa AS-15 sovjetske proizvodnje, a svaki bombarder može da nosi 700 nuklearnih bojevih glava. Rusija radi na modernizaciji svojih vazdušnih nuklearnih snaga uvođenjem nuklearnih krstarećih raketa koje se lansiraju iz bombardera.
Pomorske nuklearne snage
Nuklearne snage ruske mornarice čine 11 nuklearnih podmornica dizajniranih da lansiraju balističke rakete koje mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama. Aktivne podmornice, kao što je Bulava SS-N-32, mogu pojedinačno da nose 16 balističkih projektila, a sposobne su da nose ukupno 624 nuklearne bojeve glave. Ruska mornarica je u julu pustila u rad podmornicu K-329 Belgorod, koja je najveća nuklearna podmornica izgrađena u poslednjih 30 godina, prema američkom Pomorskom institutu. Ruski izvori ovoj podmornici pripisuju ogromne destruktivne nuklearne sposobnosti, uključujući stvaranje radioaktivnog cunamija visine skoro pola kilometra. Još deset podmornica klase Boreii se takođe modernizuju i očekuje se da će biti završeni 2027. godine, s tim da se proces suočava sa nedostatkom resursa. Rusija ima dodatnih 26 podmornica na nuklearni pogon sposobne da izvrše napade različitim tipovima konvencionalnih krstarećih raketa.
Raketna nuklearna sila
Procenjuje se da Rusija ima 306 interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) koje mogu da nose do 1.185 nuklearnih bojevih glava i sposobne su da pogode udaljena područja, uključujući teritoriju SAD. Najznačajnije među ovim projektilima su Topol-M, sa dometom do 11.000 kilometara, i Jars, sa dometom do 12.000 kilometara, od kojih su obe sposobne da nose više nuklearnih bojevih glava. Pored toga, Rusija trenutno razvija hipersonične rakete sposobne da nose nuklearne bojeve glave, kao što su Sarmat i Avangard, a ruski zvaničnici tvrde da se neke od njih ne mogu presretnuti. Neke procene govore da bi raketa Sarmat mogla imati domet do 35.000 kilometara, a ranije ove godine ruska vojska je testirala ovu raketu. Ruski mediji javljaju da je preletela oko šest hiljada kilometara unutar Rusije pre nego što je pogodila nameravanu metu.
Rusija ima dva raketna sistema sposobna da nose taktičke nuklearne bojeve glave. Prvi je „Kalibr“, koji ispaljuje rakete sa podmornica i ratnih brodova i pogađa ciljeve na kopnu i moru, dometa od 1.500 do 2.500 kilometara. Drugi je „Iskander“ i lansira rakete sa kopna. Njegovi ciljevi su takođe na zemlji, a domet mu je između 400 i 500 kilometara. Taktičko nuklearno oružje se koristi za gađanje mete u određenom području, dok se pokušava izbeći širenje radioaktivnog zračenja na većem području.
(MONDO)