Može li se sprečiti da ruska invazija na Ukrajinu preraste u Treći svetski rat? Jedan od najvećih autoriteta međunarodne politike, bivši američki državni sekretar i diplomata Henri Kisindžer, napisao je esej za konzervativni britanski časopis The Spectator da ukrajinski sukob ima jasne paralele sa 1914. godinom, kada su sve velike sile postepeno uvučene u sukob.
On je pozvao na prekid vatre uz povlačenje ruskih snaga na linije pre početka sukoba 2022. godine, što znači da će Putinova vojska ostati u istočnoj Ukrajini, kao i na Krimu. Prema Kisindžeru, prioritet je sprečiti da se rat pretvori „u rat protiv Rusije kao takve” i neophodno je dati Rusiji mogućnost „da se ponovo pridruži međunarodnom sistemu”.
Međutim, Kisindžer je promenio stav u vezi sa članstvom Ukrajine u NATO. On tvrdi da je pre početka sukoba bio protiv ulaska Ukrajine u zapadnu vojnu alijansu jer se plašio upravo scenarija koji se desio, ali sada Kisindžer sa bine Svetskog ekonomskog foruma u Davosu kaže da je članstvo Ukrajine u NATO savezu je logičan ishod. Međutim, važno je diplomatskim procesom, ocenjuje Kisindžer, dati Rusiji mogućnost da prilagodi svoje istorijske pozicije jer je to država sa ogromnim nuklearnim arsenalom, pa je neophodno izbeći njenu destabilizaciju i produbljivanje sukoba. Za razliku od Kisindžera, koji smatra da se Treći svetski rat ipak može zaustaviti, jedan od vodećih francuskih intelektualaca današnjice Emanuel Tod dao je intervju za Figaro u kojem je naveo da je Treći svetski rat već počeo.
“Očigledno je da sukob, koji je počeo kao ograničeni teritorijalni rat, eskalira u globalnu ekonomsku konfrontaciju između celog Zapada na jednoj i Rusije i Kine na drugoj, i postaje svetski rat”, rekao je Tod.
Francuski intelektualac smatra da je Putin pogrešio na početku sukoba jer je verovao da je Ukrajina „propala država” koja će se srušiti odmah na početku invazije, ali se ispostavilo da je ukrajinska nacija, sa stranim finansijskim i vojnim resursima, uspela da pronađe novu vrstu ravnoteže, kao i nadu da može da pobedi. Inače, Tod se poziva na Merhajmerovu analizu sukoba, koja upozorava da Ukrajinu od 2014. treba smatrati de fakto delom NATO alijanse, jer je već tada ukrajinska vojska počela da dobija neki vid pomoći ali i obuku od strane američkih, britanskih i poljskih vojnih snaga. S druge strane, Rusi su izjavili da nikada neće tolerisati prisustvo NATO alijanse u Ukrajini i zato tvrde da vode odbrambeno-preventivni rat.
Miršajmer, podseća Tod, tvrdi da će Rusi udarati sve jače što budu u težem položaju u Ukrajini jer se osećaju egzistencijalno ugroženo. Istovremeno, Amerikanci se precenjuju kada misle da u vojnom sukobu u Ukrajini mogu da učestvuju kao u nekoj od vojnih ratnih igara, posle Vijetnama, Iraka i Avganistana. Amerika je zapravo krhka, ocenjuje Tod, a Rusija se pokazuje da se drži bolje nego što se očekivalo pod sankcijama koje organizuje NATO alijansa. Moguće je da će Rusija, uz podršku Kine, izdržati sve sankcije, dok će se američka monetarna i finansijska kontrola sveta urušiti, a sa njom i mogućnost finansiranja enormnog američkog trgovinskog deficita. Ovo je zapravo učinilo sukob egzistencijalnim za Sjedinjene Države. Amerika ne može da se povuče iz njega.
“Dakle, mi smo sada u ratu bez kraja, u konfrontaciji čiji ishod mora biti krah jednih ili drugih”, kaže Tod.
Todova poruka je prilično pesimistična i zastrašujuća za Zapad na duge staze:
“Upravo sam pročitao knjigu indijskog ministra spoljnih poslova, koju je objavio pre rata, u kojoj vidi američke slabosti i tvrdi da konfrontacija Kine i Sjedinjenih Država neće imati pobednika već će osloboditi prostor za druge zemlje poput Indije. Ali ne i Evropljanima. Svuda vidimo slabljenje SAD, ali ne u Evropi i Japanu, jer zbog slabljenja svog imperijalnog sistema SAD pokušavaju da zadrže pozicije u početnim protektoratima. Kako se američki sistem smanjuje, to sve više pritiska na lokalne elite protektorata, uključujući Evropu”, zaključuje Tod.
(MONDO)