Visoki mađarski zvaničnici su u više navrata, u poslednjih nekoliko dana, prekorili Švedsku i Finsku zbog odnosa njihovih vlada prema zvaničnoj Budimpešti, navodeći da je "Mađarska poslednjih godina bila meta neistinitih i lažnih optužbi" političara iz tih zemalja. Ministar odbrane i šef kabineta mađarskog premijera, odvojeno su govorili i ovom pitanju, otkrivajući šta je zapravo glavni kamen spoticanja kada je reč o davanju zelenog svetla da nordijske zemlje pristupe NATO-u.
Ministar odbrane Kristof Salaj-Bobrovnicki, koji je prisustvovao sastanku ministara odbrane članica Evropske unije u Stokholmu, imao je bilateralne razgovore sa švedskim ministrom odbrane Palom Jonsonom i finskim Anti Kajkonenom. Salaj-Bobrovnicki je naglasio da su oba sastanka bila fokusirana na ratifikaciju pristupanja tih zemalja NATO-u. On je uverio svoje partnere da je mađarska vlada od samog početka podržavala pristupanje njihovih zemalja, ali da je Budimpešta poslednjih godina bila meta „neistinitih i lažnih optužbi političara ovih dveju zemalja".
"Mađarska zaslužuje više poštovanja i zato bismo želeli da budemo u mogućnosti da se uključimo u politički dijalog kao partneri i saveznici od poverenja, kada se proces ratifikacije završi", rekao je on.
Istakao je da stav Mađarske prema ratu u Ukrajini ostaje nepromenjen i da njegova vlada neće doprineti nastavku i eskalaciji rata, ni slanjem municije, ni oružja. Poslanička grupa vladajućeg Fidesa podeljena je po pitanju članstva Švedske i Finske u NATO-u, priznao je lider poslaničke grupe Fidesa Mate Kočiš. Dodao je da je premijer tražio od poslaničke grupe da podrži članstvo Finske i Švedske u NATO-u, ali da je ta tema naišla na oprečne stavove poslanika. Političari ovih dveju zemalja su proteklih godina, kako je rekao, "na grub, neosnovan i često vulgaran način vređali Mađarsku, a sada traže uslugu".
Da podele o ovom pitanju postoje, potvrdio je i Gergelj Guljaš, šef kabineta mađarskog premijera. Iako je Viktor Orban u prošlosti više puta izražavao spremnost Mađarske da ratifikuje proširenje NATO-a novim članicama, očigledno je da nisu svi u vladajućoj stranci oduševljeni tim predlogom.
"Neki političari iz vladajuće stranke traže uveravanja od dva nova skandinavska kandidata za NATO da će politički motivisani napadi prestati kada se pridruže odbrambenom savezu. Čini se da neki vladini političari nisu voljni da ispišu blanko ček za nove kandidate, zbog činjenice da su vlade obeju zemalja poslednjih godina pokazale prilično neprijateljstvo prema Budimpešti", kaže Guljaš. On u isto vreme podseća da je NATO odbrambeni savez, uz uverenje da će novim proširenjem on biti dodatno ojačan.
"Istovremeno, rizici se povećavaju, posebno kada je reč o Finskoj. Dozvoljavajući im da se pridruže, Mađari daju garanciju da će ove države štititi mađarski vojnici, ako bude potrebno. Ukoliko im damo takvu garanciju, očekujemo odgovor na pitanje zašto su Mađarsku poslednjih godina redovno klevetali švedski i finski političari", rekao je on. Upitan o debati u poslaničkoj grupi Fidesa o ratifikaciji finskog i švedskog članstva u NATO-u, Guljaš je dodao da je ta grupa konstatovala da je Mađarska veoma često bila kritikovana u Švedskoj i Finskoj i da su ti napadi "potpuno neosnovani, nepošteni i nepravedni". Štaviše, nastavio je on, švedski i finski pravosudni sistemi sadrže „manje elemenata koji garantuju vladavinu prava nego mađarski".
On je rekao da medijska politika u skandinavskim zemljama ne zadovoljava visoke standarde koji su postavljeni Mađarskoj, dodajući kako misli na nedostatak konzervativno orijentisanih medija u dvema nordijskim zemljama i na monopol levičarskih medijskih giganata. On je takođe primetio da u Švedskoj i Finskoj nema one vrste kontrolno-žalbenih instanci koje decenijama postoje u mađarskom pravosudnom sistemu. "Pre svega, očekujemo da obe zemlje iskažu više poštovanja prema Mađarskoj", poručuje ministar Gergelj Guljaš.
U kritici vlade premijera Orbana posebno je aktivna finska premijerka Sana Marin. Nakon više negativnih izjava na račun zvanične Budimpešte, ona je na "Tviteru" prošlog novembra optužila Mađarsku da pokušava da dobije zadržana sredstva EU odlaganjem ratifikacije pristupanja Finske i Švedske NATO-u. Premijer Viktor Orban je u odgovoru rekao da Mađarska nikada nije povezivala ova dva pitanja i da to neće činiti ni ubuduće.
Pitanje kandidature Finske i Švedske za članstvo u NATO-u već sedam meseci čeka u mađarskom parlamentu, a osim Mađarske, jedino Turska još nije odobrila ulazak dve zemlje u zapadni vojni savez.
(MONDO/Politika)