Trenutna bankarska kriza u SAD i Evropi dala je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sredstvo da pojača svoje ratne poruke, dok ruske banke i njena ekonomija ostaju relativno izolovani od potencijalnih posledica.
Poverenje u američki bankarski sistem naglo se pogoršalo tokom protekle nedelje nakon drugog i trećeg najvećeg propadanja banaka u istoriji SAD, dok je švajcarska centralna banka morala da spasava "Kredit Svis" (Credit Suisse) od bankrota. Ekonomisti su upozoril da bi propast banke veličine Credit Suisse mogla da izazove ekonomski krah. I dok su ljudi u zapadnim zemljama bili u panici, Putin je dobio neočekivanu priliku.
"Ono što Putin očajnički želi je narativ o nemirima u SAD i Evropi, bilo da se radi o neredima poput onih 6. januara u Vašingtonu, političkoj polarizaciji ili ekonomskoj krizi. On samo želi da pokaže da na Zapadu postoji kriza i da Zapad neće moći dugoročno da podrži Ukrajinu. Ništa od toga ne mora biti istina, ali to je narativ koji on želi da sastavi i ovakvi događaji su definitivno korisni za rusku javnost", rekao je bivši službenik Stejt departmenta Majkl Kimidž za Njuzvik.
Otkako je naredio invaziju na Ukrajinu prošle godine, Putin je Zapad označio kao sila koja bledi i radio je na jačanju veza sa državama na istoku, kao što su Kina i Iran. To je poruka koju je koristio da smiri ruske strahove zbog sve većeg broja sankcija koje je uveo Zapad, a koje će verovatno biti potpomognute naporima Zapada da finansijski izoluje Rusiju.
Švajcarska centralna banka ponudila je u četvrtak Credit Suisse slamku spasa, boreći se protiv kolapsa banke, dok je rizik od bankrota banke rastao. Međutim, čak i da Credit Suisse propadne i dovede do ekonomske krize širom Evrope, to bi "imalo mali uticaj na ruske banke ili ruski finansijski sistem", rekao je Geri Hufbauer, saradnik na Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju. Posle godinu dana sankcija i ekonomske izolacije, ruske banke su sada "dobro izolovane od Zapada".
Iako Rusija može da ima neke prednosti od toga što je zatvorena od evropskih banaka, Nuriel Rubini je rekao za Njuzvik da je važno zapamtiti da je zemlja već pretrpela veliki ekonomski pad zbog rata i ranog uticaja sankcija.
Kao jedan od tri najveća svetska proizvođača sirove nafte, Rusija je istorijski dominirala uvozom nafte. Kada su SAD i Evropska unija sankcionisale rusku naftu, svetske cene su skočile za više od 120 dolara po barelu zbog zabrinutosti zbog nestašice snabdevanja. Ako bi izbila potpuna, katastrofalna ekonomska kriza, i Rubini i Hufbauer su se složili da bi to dovelo do još jednog oštrog pada cena nafte i gasa, što bi dodatno oštetilo rusku ekonomiju.
Odabrane prognoze Kremlja
Putin je tvrdio da se ruski BDP smanjio samo za dva posto u 2022., ali analitičari upozoravaju da je Kremlj koristio statistiku kao deo svog "informacijskog rata".
"Kremlj komunicira uveliko koristeći odabrane prognoze, predstavljajući ih kao činjenice. Moskva takođe odlaže objavljivanje statističkih podataka koji se ne uklapaju u njen narativ", napisala je Agata Demara, globalna direktorka za prognoze u Ekonomsko-obaveštajnoj jedinici, u analizi spoljne politike.
Putin u Rusiji podržava rat protiv Ukrajine, ali ruski narod oseća ekonomski danak rata. Februarska anketa moskovske istraživačke grupe Chronicles pokazala je da je manje verovatno da će ga podržati oni koji su ekonomski pogođeni ratom. Aleksej Miniailo, ruski opozicioni političar koji je pokrenuo Chronicles, ranije je rekao za njuzvik da ekonomske posledice rata počinju da uzimaju danak na Putinovoj propagandnoj mašini.
(MONDO)