ŠTA ČEKA SRBIJU ZBOG KRAHA 2 VELIKE BANKE, OGLASILI SE IZ NBS: Svet u strahu, a evo ko će u ovoj krizi najbolje proći

Nakon bankrotabanke Silicijumske doline (SVB) i ogromnih gubitaka švajcarske Credit Suisse provejava pitanje da li novonastala situacija može da izazove globalni finansijski krah kao hipotekarna kriza 2008. godine.

Prema podacima NBS, pokazatelj učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima bankarskog sektora (bruto NPL pokazatelj) je na kraju decembra 2022. godine iznosio 3,01 odsto, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj i potvrđuje stabilnost i kvalitet aktive bankarskog sektora.

“Kada su u pitanju moguće pretnje po našu zemlju, tu vidim loš efekat eventualne ishitrene reakcije deponenata. To se ponekad dešava i kad nema realnih osnova, jer je ljudima teško mirno obrazložiti situaciju kada se nižu loše vesti, a banke – u ovom slučaju strane – spominju u negativnom kontekstu”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

U suštini, u ovakvoj situaciji domaća stručna javnost i Narodna banka Srbije imaju zadatak da objasne da naše banke nisu u opasnosti.

Sličnosti i razlike sa krizom iz 2008.

“Ova kriza nije ista kao Hipotekarna kriza 2008. godine. Tada je problem bio sistemskog karaktera i bile su uključene sve banke, a sada nisu. Danas je to posledica lošeg upravljanja rizikom pojedinih banaka, kao što je bio slučaj sa SVB. Druga stvar je što su ‘pali’ neki veliki igrači, ali i za to postoji logično objašnjenje – oni su jednostavno izloženiji riziku”, objašnjava Grubišić.

Ove dve krize nemaju iste uzroke, ali određene sličnosti u mehanizmima postoje, pa može da se pretpostavi ko će najviše biti na udaru. Oba puta do izražaja dolaze rizici nagomilani u prethodnim periodima ekstremno niskih kamatnih stopa.

“U trenutnom ciklusu povećanja kamatnih stopa u SAD i u svetu generalno, pojedine banke suočavaju se sa problemima vezanim za neusklađenost ročnosti aktive i pasive i nedovoljno oprezno upravljanje rizikom kamatnih stopa i kreditnim rizicima. Tržišni učesnici uglavnom smatraju da ovi problemi ne predstavljaju široko rasprostranjen sistemski rizik u bankarskom sektoru”, kažu u Narodnoj banci Srbije.

U SAD su aktivirane određene garancije za klijente posrnulih banaka, dok će SVB banka prestati da postoji. S druge strane, Credit Suisse će biti otkupljen. Dokapitalizacija je u takvim slučajevima svakako bolje rešenje, smatra Grubišić.

Postavlja se pitanje da li će ove izmenjene okolnosti, nastale u poslednjih nedelju dana na svetskom tržištu, uticati posledično na politiku kamatnih stopa najvećih svetskih centralnih banaka, pre svega američkih Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke.

“Veći problem po domaće banke mogle bi da predstavljaju visoke kamatne stope na dugi rok. Takva politika povećaće NPL-ove, to jest loše plasmane. Ipak, za sada su svi stres-testovi koje sprovodi NBS pozitivni, i to je jako dobro”, napominje Grubišić

U strategiji podizanja ili spuštanja kamatnih stopa, aktuelnim slomom velikih banaka uvedeni su novi faktori u analizu. Poslednje insajderske informacije iz Feda govore o mogućem usporavanju, ukorak i sa konačnim ublažavanjem inflacije u SAD.

Manje zemlje se uglavnom rukovode potezima velikih centralnih banaka, a Srbiji je važno kako će reagovati ECB. Poslednji potez ECB bio je novo povećanje kamatnih stopa za 50 baznih poena, a do kada će nastaviti takvim tempom ostaje da se vidi. Za sada je bankrot banke SVB ostavio većeg traga u SAD nego reakcija spasavanja Credit Suisse u Evropi, dok su manja tržišta ostala pošteđena.

(Mondo/Biznis)