Politički konsultant Abas Galjamov bio je jedan od pisaca govora ruskog predsednika Vladimira Putina i nedavno su ga ruske vlasti tražile. U intervjuu gruzijskoj redakciji Radija Slobodna Evropa, on govori o sporovima sa ruskim liderom oko nacrta teksta i njegovom možda iznenađujućem izboru za Putinovog naslednika.
Kako ste pisali govore Vladimiru Putinu? Kako je bilo raditi za njega?
"Pre svega, treba da razumete da nikada nisam direktno komunicirao sa njim. Nisam bio glavni pisac govora. Samo glavni pisac govora ima pravo da lično razgovara sa predsednikom. Tako da sam bio prilično visoko rangiran, ali još uvek nisam razgovarao s njim kao što sada razgovaram s tobom. Da, video sam ga mnogo puta. Bio sam prisutan na sastancima, javnim i privatnim; ponekad je bilo samo nekoliko ljudi na sastancima iza zatvorenih vrata", rekao je Galjamov.
Putin je dobar menadžer
"Po mom mišljenju, moj opšti utisak o Putinu je da je bio dobar menadžer. Bio je veoma racionalan, vrlo logičan; zaista niste mogli da ga zamislite u to vreme da radi ono što radi sada. Znao je da postavlja pitanja, pazio je da ne pritiska ljude slušajući njihove odgovore, jer kada si ti veliki šef i ako izneseš svoje mišljenje, onda bi svi drugi ljudi mogli podržati tvoje mišljenje umesto da iznesu svoje. Zato je pazio da to izbegne", dodao je on.
"Kada je počeo rat, uvek sam razmišljao kako je čovek koga sam poznavao pre mnogo godina mogao da se pretvori u ono što je sada? Shvatio sam da je ono što sam tada video njegov rad na stvarima koje su bile veoma važne, ali ipak ne od kritične važnosti. To nije bilo nešto od čega je zavisio njegov politički život. Nisu to bile egzistencijalne pretnje. Nije bilo nešto poput odnosa sa NATO-om ili odnosa sa ruskom opozicijom koja je pokušavala da ga svrgne.
Dakle, tada se nije upuštao u lične napade na sebe. Ali kad god bi nekoga okrivio da je uradio nešto pogrešno, brzo bi se pretvorio u nekoga apsolutno iracionalnog i apsolutno emotivnog. Veoma je zaokupljen iskazivanjem snage. To je njegov fetiš, ne može da zamisli da izgleda slabo", naglasio je on.
Prekretnica 2014. godine sa aneksijom Krima
Više ne pišete govore za Putina, i to već duže vreme. Pa kada je došlo do vaše prelomne tačke? Kada ste sebi rekli: "Neću više ovo da radim“?
"Pa, prava prekretnica je bila 2014. kada sam napustio državnu službu i pomislio – nikad više. Odlučio sam da se više nikada neću vratiti u državnu službu, da više nikada neću raditi za državu. Bilo je to 2014. godine, odmah nakon ruske aneksije Krima, a onda je druga prekretnica bila 2018. kada sam već odlučio da sam u sukobu sa Kremljom. U to vreme sam već radio kao nezavisni politički konsultant, ali sam još uvek imao relativno normalan odnos sa predsedničkom administracijom. Ali onda je 2018. situacija počela da se menja od loše do gore – rejting vlade je pao, a protestno raspoloženje je počelo da raste u zemlji. Počeli su da pritiskaju one koji su ih prethodno javno kritikovali. Ranije su se prema nama odnosili sa više poštovanja, ali sada su od nas počeli da traže više lojalnosti. Rekli su - Nećete dobiti ugovore ako ovako ne pričate"
Imao sam jednu svađu sa njima, pa drugu s njima, treći... Onda su poslali još jednu osobu da se obračuna sa mnom. I opet nove svađe i počeli su da mi govore: "Umrećeš od gladi, nećeš imati para da prehraniš porodicu“. Tada mi nisu pretili zatvorom. Istina je; Ne bih lagao o ovome. Pretili su mi da ću izgubiti sve ugovore i da neću moći da radim kao politički konsultant u Rusiji. Tako sam u to vreme odlučio da preselim svoju porodicu u Izrael... A poslednja prekretnica je bio početak ovog rata. Čim je počeo rat, a ja sam počeo da ga kritikujem, svi moji ruski ugovori su odmah raskinuti.
"Rusi moraju da izgube rat"
Već ste spomenuli kako se Putin promenio. Logičan nastavak tog pitanja je – šta mislite o njegovim aktuelnim govorima? Prenesite njegovo obraćanje naciji u februaru. Govor o stanju nacije je definitivno bio veliko razočarenje. Jer nije bilo supstance. Znate, sada je glavni problem što on i dalje drži lepe govore, ali je promenio način na koji piše politiku.
"Sada reči ne znače ništa. Oni znače veoma malo. Moramo da reagujemo sada – u toku je rat, moramo ga dobiti. Ne možeš ga pridobiti rečima. Ranije, za vreme mira, moglo se reći reči i delovale su. I nije bilo drugog načina da se bavim politikom. Sada je potpuno drugačije; ne možete dobiti rat samo pričom. Dakle, on govori i svaki put kada govori ljudi žele da čuju nešto što bi pokazalo da će on nešto promeniti u svom ponašanju i postupcima.
Ali svaki put samo potvrdi da planira da uradi isto što je radio ranije. I svi znaju da to ne vodi do pobede; ne dovodi do rezultata. I svi čekaju, ljudi shvataju da se kreće ka provaliji, u ćorsokak. I mora da promeni pravac. I svaki put kada izađe da govori, svi sede i čekaju. Pa, možda će sada promeniti plan... Ali onda opet priča o planu A – žaleći se na Sjedinjene Američke Države, na NATO, na ukrajinske fašiste – i ljudi se razočaraju. To je sada glavni problem njegovih govora. A poslednji je bio baš takav. Pokušavao je da normalizuje rat. Pokušavao je da pokaže da je situacija normalna, pod kontrolom. Dakle, to je bila samo psihoterapija", rekao je on u intervjuu.
"Rusija hrli ka provaliji"
I da li je uspelo? Da li je to uspelo njegovoj publici?
"Ne, ne, ne, naravno da ne. Ljudi shvataju da se nešto mora promeniti u njegovom ponašanju, a ne u njegovim rečima. I opet su videli da je neadekvatan, da ignoriše stvarnost, da mu stvarnost ne dozvoljava da ispuni ciljeve koje je zacrtao... I dalje radi isto. Tako da je jedino što je bilo interesantno u ovom govoru verovatno to što je pomenuo predstojeće predsedničke izbore, jer su svi očekivali da će verovatno morati da uvede vanredno stanje u zemlji i da će izbori biti poništeni. A on je rekao – ne, biće izbora. I bilo je zanimljivo jer je iz nekog razloga odlučio da to kaže sada, kada imamo još godinu dana do izbora.
I shvatio sam da nijedan pisac govora ne bi ovo sam napisao. To je sam Putin, jer je to pitanje koje se njega direktno tiče. To je njegova stvar. To nije nešto apstraktno. Dakle, govornici ne pišu takve stvari. On je lično odlučio da to kaže iz nekog razloga. Šta je mislio? Ovo je verovatno bio jedini zanimljiv trenutak. Kada kažete da javnost očekuje promene, šta motiviše taj javni zahtev za promenama? Da li žele nešto da promene da bi dobili ovaj rat ili žele da vide kraj rata? Šta zapravo želi ruska javnost?
Ljudi zaista osećaju da ako on nešto ne promeni, ako ne zaustavi ono što sada radi, to će na kraju dovesti do revolucije. I ceo sistem bi se urušio. A sve elite to, naravno, ne žele. Oni žele stabilnost. I tako, naravno, nije reč o moralu i etici. Ruske elite su apsolutno nemoralne; veoma su praktični. Dakle, ako možete da dobijete rat i vratite sve kako je bilo pre, odlično, ali ne možete dobiti rat.
A ako insistirate, onda ćete nas uvesti u revoluciju. Ne, gledaj, stani, ne možeš dobiti rat. Hajde da uradimo nešto drugo. Hajde da pregovaramo. Zaustavimo rat. Hajde da ukinemo sankcije, da normalizujemo stanje u zemlji. Ne želimo da Jevgenij Prigožin trči okolo i preti nam svojim čekićem. Dakle, ovo je opšti osećaj - situacija je postala apsolutno nenormalna. Ide ka nekoj vrsti kolapsa. Niko ne razume kako bi taj kolaps izgledao. Ali svi osećaju da dolazi", rekao je.
Hteo sam da vas pitam i o Putinovom potencijalnom nasledniku. Mislite li da je nekoga odredio za svog izabranog naslednika, nekoga na koga može da se osloni?
Sudeći po onome što se u ruskoj politici dešava u poslednjih nekoliko meseci, to će ponovo biti bivši predsednik Dmitrij Medvedev. Upravo krajem decembra 2022. Putin ga je imenovao za prvog zamenika vojno-industrijske komisije, što Medvedevu daje velika ovlašćenja i on može aktivno da se meša u poslove aktuelne vlasti. I tamo je veoma aktivan.
Promocija Medvedeva
Putin je bio prilično nepredvidiv tokom protekle godine. Ponekad radi stvari koje su apsolutno nelogične ili su u suprotnosti sa stvarima koje je ranije radio. Ali ako u tome ima ikakve logike, onda je to verovatno odluka o promovisanju Medvedeva. A zašto biste želeli da promovišete Medvedeva?
"Mislim da će biti imenovan za premijera u narednih nekoliko meseci kada shvati da je njegova nova ofanziva propala. Ako uspe da pobedi, neće ništa promeniti; on sam želi da bude zaslužan za pobedu. Ali kada oseti da ne uspeva, mislim da će promeniti vladu, ponovo imenovati Medvedeva i učiniti ga političkim premijerom, a ne samo tehničkim kao ranije. To jest, Putin će mu dati moć da kontroliše sprovođenje zakona i vojsku i reći mu: „Hej, samo napred, pobedi u ratu. Sada si ti odgovoran za ovo“.
Putin bi postigao dve stvari. Prvo bi odgovornost prebacio na tu osobu, na njegovog budućeg naslednika. Ne želi da preuzme odgovornost za poraz. Za njega je odgovornost za poraze nešto najgore što se može zamisliti. Želi da se uveri da za to nije kriv, bar u svojim očima, pred svojim prijateljima, pred istorijom.
Dakle, sa ove tačke gledišta, bolje je snositi odgovornost za neuspele izbore, za grešku u izboru kandidata za naslednika, zar ne? "Da, izabrao sam pogrešnog naslednika, ali nisam odgovoran za poraz u ratu“. A ako Medvedev izgubi i bude poražen, to je samo njegov poraz i u tom slučaju Putin bi mogao da pokuša da se vrati i kaže: "Izvini, izneverio me je, sad ću morati da počnem iznova“.
(MONDO)