Verujete li Noamu Čomskom, šta on kaže o tome - pitanja su koja ne traže odgovore. Njegove analize svetskih događanja nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Čak i sa 94 godine, Noam Čomski nikada "ne usporava". Oštrog jezika, direktan, aktuelan, tera na razmišljanje i polemiku. Sve što kaže i napiše ima veliki odjek.
Ovaj poznati američki kolumnista kritički gleda na spoljnu politiku SAD već više od pola veka". Davno je odjeknuo svetom njegov stav o Vijetnamskom ratu. U svom eseju "Odgovornost intelektualaca" iz 1967. godine optužio je američku inteligenciju da "pere" akcije američke vlade u inostranstvu i zločine u Vijetnamu. I ne odustaje Čomski nikako i nikada od svog otvorenog kritičkog stava:
"Međunarodna politika se vodi kao da je iza svega mafija. Kum ne prihvata neposlušnost, čak i od malog bakalina koji mu ne plaća harač... Propaganda je za demokratiju isto što je malj za totalitarnu državu... Nije narod tu da vidi gde se nalazi prava moć, kako utiče na politiku i u koju svrhu. Pre, za narod je samo da mrzi i da se plaši jedan drugog...Čomski ide direktno, konkretno... Mnogi se sećaju njegovog stava "da su Nirnberški zakoni primenjivani, svaki posleratni američki predsednik bi bio obešen.
Noam Čomski je i danas najuticajniji kritički mislilac u svetu, čije polje delovanja i interesovanja obuhvata lingvistiku, informacione tehnologije, ideologiju, savremeno društvo, politički sistem, obrazovanje i niz drugih sa ovim fenomenima povezanih tema.
Razotkriva i medije i njihovu ulogu: "Zahvaljujući medijskoj propagandi stvarani su ili uništavani društveni pokreti, opravdavani su ratovi, promovisane određene ideološke struje, pa čak je data uloga medijima kao proizvođačima stvarnosti. Rekao je da stanje medija u Americi nikad nije bilo gore - prevazišlo je i zemlje s autokratskim režimima: "Najbolji način da se ljudi kontrolišu je da se uplaše."
Čudo da nije počeo nuklearni rat
Čomski odavno upozorava da se svet približava nepovratnoj katastrofi, a da se čovečanstvo suočava sa rastućom pretnjom nuklearnog rata i uništavanja klime. "Svet je na ivici ambisa zbog povećanog rizika od nuklearnog rata, neuspeha u rešavanju ekoloških izazova i smanjene sposobnosti za racionalno rešavanje problema", tvrdi on. I ima svoj ugao gledanja s kojim mnogi neće baš lako da se slože.
"Putin je u svojoj kriminalnoj gluposti dao Americi najveći poklon koju je mogla samo da poželi. On je gurnuo Evropu duboko u džep Amerike. Ojačao je atlantski sistem u kome SAD daju naređenja, a Evropa se ćutke pokorava. Putin je ispunio tu želju SAD. I u vezi s tim iznosi koje dve ideje dominiraju zapadnim diskursom".
Prva je neobuzdano likovanje nad prikazivanjem Putinove armije kao tigra od papira. Ona se prikazuje kao nesposobna da osvoji čak i gradove koji su nadomak njene granice, a koje uglavnom brane obični građani. Žele da rašire priču o Rusiji kao potpuno nesposobnoj vojnoj sili.
Druga ideja je da svi treba da budemo užasnuti pred tom moćnom vojnom mašinerijom koja će napasti i pregaziti svakoga i sve što joj se nađe na putu, iako očigledno nema kapacitet da to učini, i čak nikada nije ni nagovestila da ima takvu zamisao. Moramo zato da se naoružamo do zuba, moramo da se priključimo najmoćnijoj vojnoj mašineriji i sili u istoriji sveta, vojnom savezu koji se, naravno, pretvara da je defanzivan, kao i sve vojne sile, iako je očigledno reč o ofanzivnoj sili što dokazuje njegova dosadašnja istorija.
"Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi razlika između obrazovanja viših i nižih slojeva ostala nepremostiva". Njegove osnovne vojne komponente su SAD i Velika Britanija koje čine bazu ovog vojnog saveza koji ima dugu istoriju agresivnog nasilja i subverzija.
"Sjedinjene Države nisu zainteresovane za pobedu Ukrajine i samo se nadaju da će je iskoriste za podrivanje oružanih snaga svog jedinog pravog vojnog protivnika - Rusije, piše Čomski. Amerika se nada da će to postići isporukom oružja Kijevu.
Preko ukrajinskih leđa
Čomski ima i lične veze sa regionom, njegov otac je rođen u današnjoj Ukrajini, a emigrirao je u Sjedinjene Države 1913. godine. Čomski smatra da su "SAD i UK" bile te koje su "napustile" mirovne pregovore u Ukrajini, gledajući samo svoje nacionalne interese, iako je zemlja "slomljena i devastirana".
"Ukrajina nije nezavisni igrač, ona radi ono što joj SAD kažu", rekao je on, One troše kolosalan vojni budžet, samo da potkopaju oružane snage njihovog jedinog pravog vojnog protivnika".
Rusija se, prema Čomskom, čak ponaša uzdržano i umereno. On upoređuje ruske metode ratovanja sa američkom invazijom na Irak 2003. godine i tvrdi da u Ukrajini "nije bilo uništavanja infrastrukture velikih razmera". Dodaje: „Iako bi Rusija to svakako mogla da uradi, a verovatno čak i sa konvencionalnim oružjem. Rusija može da učini Kijev nenaseljenim kao što je Bagdad postao, može da uništi linije snabdevanja u zapadnoj Ukrajini".
Kijev i Bagdad nisu za poređenje
Prema Čomskom, brojne zvanice koje su posetile Kijev nakon izbijanja neprijateljstava nisu samo dokaz ruske uzdržanosti, već i potpuna suprotnost Iraku. "Kada su SAD i UK razbijale Bagdad, da li su strani lideri bili tamo? Ne, jer kada SAD i UK započnu rat, zgrabe neprijatelja pravo u grlo. Uništavaju sve: komunikacije, transport, energiju.
Ponekad Čomski, iz ideoloških razloga, gubi iz vida činjenice koje su u suprotnosti sa njegovim uverenjima. Tako su Švedska i Finska ostale neutralne 210, odnosno 73 godine, ali su u maju 2022. godine, nakon izbijanja neprijateljstava u Ukrajini, podnele zahtev za članstvo u NATO. Prema Čomskom, želja da se obezbedi mesto u alijansi nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, o čemu se, prema njegovim rečima, „nije ni razgovaralo". Ideja da Rusija može nekoga da ugrozi nije ništa drugo do „zapadna propaganda", rekao je on.
U stvari, obe zemlje su direktno motivisale svoje korake sukobom u Ukrajini. Štaviše, u Finskoj još uvek ima živih ljudi koji su osetili sovjetsku invaziju. Odnos Finaca prema Rusiji i dalje određuje Zimski rat sa SSSR-om 1939-1940. Čomski smatra da Ukrajina neće biti članica NATO-a. Ovo je crvena linija koju su povukli svi ruski lideri od Jeljcina i Gorbačova". I dodao: "Ukrajina će steći status, recimo, Austrije tokom Hladnog rata ili današnjeg Meksika koji nikada neće ući ni u kakav vojni savez neprijateljski prema Sjedinjenim Državama. To se ne pominje ni u jednom ugovoru, ali je tako očigledno .
Čomski vidi mirovni sporazum tako što će "Ukrajina dati Donbasu, koji je "sada delimično okupiran od strane Rusije, izvestan stepen autonomije". "Što se tiče Krima, za sada ćemo odložiti ovo pitanje. Neka se o tome razgovara kasnije. Ovo su glavne konture rešenja unutar Minska-2", rekao je Čomski. Na kraju, koliko verujemo Noamu Čomskom.
(MONDO)