Zemlja Evropske unije može biti u problemu.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je nove pretnje Letoniji u ponedeljak dok tenzije nastavljaju da rastu između Moskve i članica NATO-a. Putinove izjave, date tokom Kremljovog Saveta za razvoj građanskog društva i ljudska prava, bile su usmerene na politiku Rige, glavnog grada Letonije, u vezi sa manjinom koja govori ruski jezik. Letonija je jedna od tri članice NATO-a i Evropske unije koje dele granicu sa kopnenom Rusijom.
Letonija se ranije suočila sa negativnim reakcijama zbog donošenja zakona za koje stručnjaci UN kažu da su diskriminatorni prema manjinskim etničkim grupama u zemlji, uključujući napore da se letonski jezik do 2025. godine koristi u školskim zgradama, piše "Newsweek".
U maju je Rojters izvestio da je ruskim državljanima koji žive u Letonijinaređeno da polažu osnovni test iz letonskog jezika kako bi dokazali svoju "lojalnost" vladi Rige u svetlu rata u Ukrajini. "Ne mislim da će sreća doći onima koji sprovode takvu politiku", rekao je Putin na sednici predsedničkog saveta u ponedeljak. Portal RBC Ukrajina je naveo da je Putin mislio na politiku u Letoniji i drugim baltičkim zemljama za koju Kremlj tvrdi da je zasnovana na rusofobiji ili antiruskom raspoloženju. Prema bazi podataka Rige, od 2023. godine, otprilike 24 odsto stanovništva Letonije je deo ruske manjine.
"Ako budu vodili takvu politiku prema ljudima koji su hteli da žive u toj zemlji, rade tamo, stvaraju nešto dobro za tu državu, pa se prema njima ophode tako 'svinjarski', onda će se, na kraju krajeva, i sami suočiti sa takvim 'svinjarskim' ponašanjem u svojoj zemlji", dodao je Putin. Ali, ono što je simptomatično je da je Putin, pre nego što je započeo svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, više puta tvrdio, bez dokaza, da Kijev proganja etničke Ruse i građane koji govore ruski.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)