Nakon što je Rusija krajem novembra 2023. poslala migrante na granicu sa Finskom, Helsinki je prvo zatvorio deo, a zatim i sve svoje granične prelaze. Kada ih je posle nekoliko nedelja ponovo otvorio, Rusija je organizovala još konvoja migranata, pa ih je ponovo zatvorio. Finska je tada pokazala koliko su brze reakcije važnije.
Kada je reč o inovativnoj agresiji Rusije, Zapad ne sme da okleva – mora da se kreće brzo i odlučno, piše Politiko.
22. novembra na finsko-ruskoj granici pojavilo se skoro 1.000 migranata bez finskih viza koje je Rusija odbila. Nije to bio broj sa kojim Finci nisu mogli da se izbore, ali je ipak bio potpuno neprihvatljiv pokušaj Rusa da naprave nered i destabilizuju Finsku. Helsinki je odgovorio zatvaranjem svih graničnih prelaza osim arktičkog na severu zemlje. To Moskvi nije smetalo. Ona je odgovorila tako što je migrante poslala upravo na taj granični prelaz. Videvši migrante na svojoj granici, Finska je odmah zatvorila i taj prelaz. Taj obračun dogodio se 28. novembra. Helsinki je tada rekao da će zatvoriti granicu sa Rusijom na dve nedelje. Posle te odluke migranti su prestali da dolaze.
Međutim, kada su prošle te dve nedelje i kada je Finska ponovo otvorila granicu, azilanti su se ponovo pojavili. "Ruske vlasti su im dale bicikle. Mnogi od njih su imali dečije bicikle. Jedan automobil koji je primećen na licu mesta dovezao je nekoliko bicikala", napisao je tada novinski portal Barents Observer nakon što je pogledao video koji je jedan od migranata postavio na kanal komunikacije.Telegram platforma.
"Mi smo liberalna demokratija i rekli smo da ćemo otvoriti granicu 14. decembra. Rusi su jednostavno čekali da je otvorimo“, rekao je penzionisani general-major Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe, a odnedavno pripadnik finskog parlamenta. "Međutim, granični sporazum koji smo sklopili sa Rusijom kaže da se svako zatvaranje granice mora najaviti 24 sata unapred. To je mnogo vremena. Možete da premestite mnogo ljudi preko granice", dodao je Toveri.
Upravo to se dogodilo. Pre nego što je Helsinki ponovo zatvorio granicu 15. decembra, na njoj se pojavilo preko 200 tražilaca azila. Finsko-ruska granica ostaće zatvorena do 14. januara. Kada se ponovo otvori, nema sumnje da će ponovo imati migrante koje će tamo dovesti ruske vlasti. Pravi migranti nemaju dovoljno sredstava da nedeljama čekaju na rusko-finskoj granici.
Helsinki je time barem privremeno rešio problem koji je mogao postati veoma ozbiljan. Istina, Finci koji moraju da putuju u Rusiju, posebno etnički Rusi koji žive u Finskoj, sada nisu toliko mobilni, ali šta je tu je. Neki od njih su se zbog toga pobunili. "Vi ste krivi! Kriva je (Severnoatlantski savez)! Zašto bi (Vladimir Putin) i Rusija bili krivi za ovo. Vi ste krivi", rekla je Maržan Kakimova, Ruskinja koja u Finskoj živi 30 godina. godine, koja je želela da poseti svoju sestru u Rusiji.
Neki etnički Rusi će nastaviti da protestuju zbog zatvorene granice. Kremlj je pretvorio migraciju u oružje na zaista lukav način: svaki dolazak ilegalnih migranata na finsko-rusku granicu predstavlja pretnju Finskoj, a svaki odgovor iz Helsinkija razlog je za gnev Rusa koji žive u Finskoj. Oni će nešto da urade, mi ćemo reagovati“, rekao je general-major u penziji Peka Toveri.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle godine, sredinom decembra, rekao da je Finska "uvučena” u Severnoatlantski savez (NATO) i najavio da će se ponovo uspostaviti Lenjingradski vojni okrug. Nekoliko sati nakon Putinove izjave, Helsinki je potpisao sporazum sa Vašingtonom u kojem se navodi da Amerika može da koristi 15 vojnih objekata u Finskoj, ali ne i one najbliže granici sa Rusijom. Kremlj će definitivno iskoristiti ovaj potez da napadne Finsku raznim hibridnim taktikama. Toveri veruje da će Rusija početi da šalje migrante na pošumljeni deo rusko-finske granice gde nema ograde.
Insistiranje Rusije je takođe pokazatelj da Finska radi nešto kako treba. Finska vlada je pokazala brzinu i odlučnost u više navrata zatvarajući granicu. Finski političari su pokazali da su uvek spremni i da su majstori da na vreme popune papire. Druge zemlje bi reagovale tek kada bi im voda došla do grla. Ako Rusija pokuša ozbiljnije da napadne Finsku, Finci mogu mirno da spavaju znajući da će njihova vlada brzo reagovati na svaku pretnju. Moskva će morati da se potrudi da ugrozi Helsinki.
Osim toga, Finci se u svojim vojnim vežbama često suočavaju sa problemima koje bi im Rusija mogla stvoriti. Finska vojska je pokazala odličnu saradnju sa graničarima i drugim bezbednosnim akterima poput policije.
Politiko piše da se takva brzina ne može očekivati od većine svetskih vlada, ali da bi to svima trebalo da bude cilj i prioritet.
(Jutarnji, Mondo, I.L.)