HUMANITARNA KATASTROFA NA GRANICI SAD I MEKSIKA! Raste pritisak, a sistem pred PUCANJEM - "Mi za ovo nismo opremljeni"

Krizu na južnoj granici SAD postalo je teško ignorisati jer ni meksičke ni američke stranke nisu dobro opremljene da se nose sa velikim prilivom migranata poslednjih meseci, što je dovelo do humanitarne krize. Hiljade migranata vođenih nasiljem, očajem i siromaštvom, bežeći od narko kartela, ratova ili loših uslova života, stižu iz Afrike, Azije i Južne Amerike. 

SAD su se istorijski oslanjale na Meksiko kako bi zaustavile priliv migranata koji putuju ka južnoj granici SAD. Ali Meksiko se, kao i SAD, suočava sa sličnim poteškoćama jer broj migranata koji prelaze u zemlju premašuje njena ograničena finansijska sredstva. Tokom susreta Blinkena i Obradora, više od 7.000 migranata iz Centralne Amerike, Kube, Venecuele, ali i Turske, Irana, Sirije i Sudana prošetalo je karavanom ka južnoj američkoj granici preko Meksika.

Proces traženja azila prepun je izazova, a brojni migranti se suočavaju sa dugotrajnim procenama. Zbog priliva je primorao SAD da nakratko zatvore neke vitalne železničke prelaze, navodeći da su agenti granične patrole morali biti premešteni kako bi se nosili sa talasom. Još jedan granični prelaz ostao je zatvoren u Lukvilu u Arizoni, a operacije su delimično obustavljene u San Dijegu u Kaliforniji i Nogalesu u Arizoni. Zatvaranje graničnih prelaza moglo bi da košta trgovce milijarde dolara, piše Akios. Samo prelazi Eagle Pass i El Paso u Teksasu donose trgovinu od 33,95 milijardi dolara. Bajdenova administracija je saopštila da je zatvaranje privremeno, a tokom sastanka sa predsednikom Obradorom, Blinken je ostavio otvorenu mogućnost da se zatvoreni prelazi ponovo otvore ako Meksiko pruži veću pomoć.

Meksički predsednik je rekao da je voljan da pomogne, ali da želi da vidi napredak u odnosima SAD sa Kubom i Venecuelom, zemljama koje su najveći izvor migranata. Meksiko je u maju pristao da prihvati migrante iz zemalja poput Venecuele, Nikaragve i Kube koje su SAD odbile jer nisu poštovale pravila koja bi dozvoljavala legalne puteve do azila i drugih oblika migracije.

Pitanje migracije, u centru Bajdenove spoljnopolitičke agende, postalo je politički ranjivo usred žestokih kritika republikanaca i nekih demokrata. Nedostatak konsenzusa o promenama granične politike na kraju je sprečilo Bajdena da dobije milijarde dolara za Ukrajinu, Izrael i granicu pre kraja godine.

Zvaničnici za unutrašnju bezbednost su poslednjih meseci raspravljali o nekoliko načina na koje Meksiko može pomoći u smanjenju broja na granici sa SAD, uključujući premeštanje migranata na jug, kontrolu železničkih pruga kojima migranti putuju i nuđenje podsticaja da se ljudi spreče da putuju na granicu, kao što je obezbeđivanje viza i drugi načini izbegavanja neregularnih migracija. Bajden se u januaru sastao sa Lopezom Obradorom u Meksiko Sitiju na samitu severnoameričkih lidera gde su, zajedno sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, razgovarali o migracionim tokovima u regionu.

Skoro godinu dana kasnije - i uprkos nizu mera za sprečavanje neregularnih migracija - rekordan broj migranata ostaje hitan izazov za SAD i Meksiko. U severnom Meksiku, više od 11.000 migranata i dalje čeka u skloništima i kampovima da pređu u Sjedinjene Države, prenosi CNN. Mnogi od tih migranata se nadaju da će ući u SAD putem legalnih puteva koje je uspostavila Bajdenova administracija, kao što je prijavljivanje na mobilnu aplikaciju CBP One koja automatizuje sastanke za azil sa graničnim zvaničnicima.

BONUS VIDEO:

(MONDO/U.M.)