Po prvi put, globalno zagrevanje je premašilo 1,5°C tokom cele godine, prema informacijama klimatske službe EU. Vođe sveta su obećale 2015. godine da će pokušati da ograniče dugoročni porast temperature na 1,5°C, što se smatra ključnim kako bi se izbegli najštetniji uticaji.
Ovaj prvi prekoračaj tokom cele godine ne krši taj značajni "Pariski sporazum", ali svet približava tom cilju dugoročno. Hitne akcije za smanjenje emisija ugljenika još uvek mogu usporiti zagrevanje, kažu naučnici. "Preći [1,5°C zagrevanja] na godišnjem nivou je značajno", kaže profesorka Liz Bentli, izvršna direktorka Kraljevskog meteorološkog društva.
"To je još jedan korak u pogrešnom smeru. Ali znamo šta moramo da uradimo." Ograničavanje dugoročnog zagrevanja na 1,5°C iznad "preindustrijskih" nivoa - pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva - postalo je ključni simbol međunarodnih napora u borbi protiv klimatskih promena. Značajni izveštaj UN-a iz 2018. godine je rekao da su rizici od klimatskih promena - poput intenzivnih talasa vrućine, rastućih nivoa mora i gubitka divljih životinja - mnogo veći pri zagrevanju od 2°C nego pri 1,5°C.
Ali temperature nastavljaju da rastu brzinom koja zabrinjava, pokazuju podaci iz službe EU za promene klime Copernicus za proteklu godinu. Period od februara 2023. do januara 2024. godine dostigao je 1,52°C zagrevanja. Ovaj prekoračaj tokom cele godine nije veliko iznenađenje. Januar je bio osmi zaredom rekordno topao mesec.
Zapravo, jedna naučna grupa, "Berkeley Earth", tvrdi da je kalendar godine 2023. bio više od 1,5°C iznad preindustrijskih nivoa. Druge naučne organizacije, poput Nase, navode da su proteklih 12 meseci bili malo ispod 1,5°C zagrevanja.
Ove male razlike uglavnom su posledica načina procene globalnih temperatura za kasne 1800-te, kada su merenja bila oskudna. Ali svi glavni skupovi podataka se slažu u vezi sa nedavnim putanjama zagrevanja i da je svet u najtoplijem periodu od početka modernih zapisa - i verovatno znatno duže. I površina mora na svetu je takođe na najvišoj ikada zabeleženoj prosečnoj temperaturi - još jedan znak širokog obima klimatskih zapisa.
Zašto je 1,5°C premašeno tokom protekle godine?
Dugoročni trend zagrevanja nesumnjivo je pokrenut ljudskim aktivnostima - uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva, što oslobađa gasove koji zagrevaju planetu poput ugljen-dioksida. To je takođe odgovorno za veliku većinu toplote tokom protekle godine. U poslednjih nekoliko meseci, prirodni fenomen zagrevanja klime poznat kao "El Ninjo" takođe je dodao dodatni podsticaj temperaturama vazduha, iako bi to obično učinio samo za oko 0,2°C.
Šta su El Ninjo i La Ninja?
Globalne prosečne vazdušne temperature počele su da premašuju 1,5°C zagrevanja gotovo svakodnevno u drugoj polovini 2023. godine, kada je El Ninjo počeo da se aktivira, i to se nastavilo i u 2024. godini.
Očekuje se kraj uslova El Ninja za nekoliko meseci, što bi moglo omogućiti privremeno stabilizovanje globalnih temperatura, a zatim i njihovo blago opadanje, verovatno ispod praga od 1,5°C. Ali ljudske aktivnosti znače da će temperature na kraju nastaviti da rastu u decenijama koje dolaze, osim ako se ne preduzmu hitne akcije.
"Brze redukcije emisija gasova staklene bašte jedini su način da se zaustavi povećanje globalnih temperatura", zaključuje Samantha Burgess, zamenica direktora Copernicusa. Po trenutnoj stopi emisija, Pariski cilj ograničenja zagrevanja na 1,5°C kao dugoročni prosek - umesto samo za jednu godinu - mogao bi biti prekoračen u narednoj deceniji.
Ovo bi bio izuzetno simboličan prelazak, ali istraživači kažu da ne bi označio ivicu klime.
"To nije prag nakon kojeg će klimatske promene izmaći kontroli", kaže profesor Majlis Alen sa Univerziteta u Oksfordu i Gresham koledža: "Propast nije neizbežna., zaključuje profesor, a prenosi BBC.
BONUS VIDEO: GLOBALNO ZAGREVANJE NE POSTOJI?!
(Mondo/M. Š.)