Za svega nekoliko sati od objavljivanja, na društvenoj mreži "X", nekadašnjem "Tviteru", intervju američkog novinara Takera Karlsona sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom je pogledalo više od 30 miliona ljudi, a u svetskoj javnosti i medijima reakcije su različite. Bura se ne smiruje od utorka kada je Karlson najavio ovaj intervju koji je nestrpljivo iščekivala planeta.
Teme razgovora bile su mnogobrojne - istorijski kontekst i odnos dveju zemalja, raspad Sovjetskog Saveza, odnosi sa Zapadom (pre svega Sjedinjenim Američkim Državama), eskalaciji sukoba... Ukratko, Putin je u više navrata rekao da Rusija želi mir sa Ukrajinom i da smatra da Ruska Federacija ima istorijsko pravo na neke delove ukrajinske teritorije.
Mediji u svetu imali su različite reakcije nakon odgledanog intervjua."Njujork Tajms" je izdvojio naslov "Putin poziva Sjedinjene Američke Države da pregovaraju o Ukrajini", dok je portal "Roling Stoun" bio oštar prema Karlsonu navevši da je "Putin obrisao pod sa njim".
Pred kraj intervjua, Karlson i Putin su se dotakli zarobljenog američkog novinara Evana Gerškviča. Novinar "Wall Street Journal-a" je optužen za špijunažu, a "Independent" i "BBC" su istakli važnost mogućnosti njegovog oslobođenja.
"Rojters" je ceo intervju sumirao kratkim naslovom - "Putin neće napasti NATO". U jednom delu intervjua, razgovor se vodio o mogućnosti eskalacije sukoba gde je Karlson upitao Putina da li bi Rusija napala Poljsku.
"U samo jednom slučaju bismo poslali trupe na Poljsku. Ukoliko ona napadne Rusiju. Nemamo interese u Letoniji, Poljskoj ili nekoj drugoj zemlji. Zašto bismo to radili? Apsolutno to ne dolazi u obzir, ne treba čak ni da budete stručnjak da biste procenili da li želimo globalni sukob. To bi dovelo čovečanstvo na ivicu opstanka", objasnio je Putin tokom intervjua.
Kako je sve počelo?
Taker Karlson je u utorak 6. februara na svom “X” nalogu, nekadašnjem “Tviteru”, objavio snimak iz Moskve i saopštio je da je zakazao intervju sa ruskim predsednikom. Snimak je u prva tri sata pogledalo 20 miliona ljudi, a do sada više od 100 miliona.
Karlson je optužio sve kolege sa zapadne hemisfere da nisu dobro radili svoj posao, odnosno da nisu želeli da urade intervju sa Vladimirom Putinom i da svetu prikažu drugu stranu rata u Ukrajini koji traje skoro dve godine. Usledili su medijski napadi na Karlsona i za kratak vremenski period, ovaj intervju postao je najiščekivaniji intervju u ovoj godini, a tek je februar.
“Ovakvi intervjui su rizični, očigledno. Zato smo o tome pažljivo razmišljali prethodnih meseci. Еvo zašto ovo radimo. Prvo, zato što je to naš posao. Mi smo novinari. Naša dužnost je da informišemo ljude. Dve godine od početka rata koji je izmenio čitav svet, većina Amerikanaca nije informisana. Oni nemaju pojma šta se dešava u ovom regionu, ovde u Rusiji ili 1.000 kilometara dalje u Ukrajini. A trebalo bi da znaju, jer puno plaćaju taj rat na načine koje ne razumeju.
Rat u Ukrajini je ljudska katastrofa. Poginule su hiljade ljudi. Čitave generacije mladih Ukrajinaca. Najveća zemlja u Еvropi gubi ljude. Ali dugoročni efekti su još gori. Ovaj rat je preoblikovao globalne vojne i ekonomske saveze, kao i posledice koje su usledile. Na kraju, isprevrtao je svetsku ekonomiju. Еkonomski poredak koji je važio posle Drugog svetskog rata, sistem koji je garantovao prosperitet Zapada više od 80 godina, sada se raspada veoma brzo, a sa njime i dominacija američkog dolara.
Ovo nisu male promene. Ovo su istorijske promene. One će oblikovati živote naših unuka. Većina sveta ovo dobro razume. Oni mogu da vide. Pitajte bilo koga iz Azije ili sa Bliskog istoka kako će izgledati budućnost. Ne ohrabrujemo vas da se složite s onim što bi Putin mogao da kaže u ovom intervjuu, ali vas pozivamo da ga pogledate. Morate da znate što je više moguće. I da onda, kao slobodni građani, a ne robovi, donesete odluke“, rekao je Karlson u utorak, on planira i intervju sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim od kojeg bi tek trebalo da dobije odgovor na zahtev za razgovor.
Ko je Taker Karlson?
U aprilu 2023. godine, glavni konzervativni američki TV kanal “Foks njuz” raskinuo je ugovor sa Karlsonom, koji nije smeo ni da napravi oproštajni emisiju. Karlson je bio najgledaniji voditelj kanala i američke kablovske televizije uopšte: njegove emisije u udarnom terminu gledalo je 3,5 miliona ljudi, a zarađivao je između 15 i 20 miliona dolara godišnje.
Putina je intervjuisao “guru američke desnice” poznat po izjavama da Amerika zbog migranata postaje “prljavija i siromašnija”, upoređivao žene sa psima, a Iračane nazvao “primitivnim majmunima”. Taker Karlson je u mladosti objavljivao u malim konzervativnim publikacijama, a zatim je počeo da piše redovne kolumne za novine i časopise kao što su “Esquire”, “The New Republic” i “The New York Times Magazine”, koje danas prezire zbog toga što su liberalni.
Pravu popularnost je stekao početkom 2000-ih kada je postao kovoditelj “Crossfire” na CNN: u svakoj epizodi liberali i konzervativci su raspravljali o različitim temama, ali je otpušten kada ga je liberalni voditelj Džon Stjuart optužio da svojim nastupima uzrokuje podele u Americi. Karlson se pridružio “MSNBC”, mreži poznatoj i po svom liberalnom stavu, gde je vodio emisiju “Tucker”, koja je nakon dve godine otkazana zbog niske gledanosti.
Zatim se 2009. preselio u “Fox News” gde je radio narednih 14 godina. Karlsonovi stavovi su postajali sve radikalniji, a on je postajao sve popularniji. Godine 2016. dobio je sopstvenu emisiju “Tucker Carlson Tonight”, a sledeće godine je postao prava zvezda kada je dobio mesto u večernjem udarnom terminu koji je ranije zauzimao “The O'Reilli Factor”. Karlson je postao guru američke desnice zahvaljujući izjavama poput one da Amerika zbog migranata postaje “prljavija i siromašnija” ili kada se pojavio stari snimak radio emisije u kojoj je uporedio žene sa psima, a ljude u Iraku nazvao “primitivnim majmunima”.
Promovisao je teorije zavere i tvrdio da “vladajuća klasa”, kako je nazvao ne samo političare, već i velike korporacije, novinarski i obrazovni establišment, pokušava da promeni demografski sastav SAD tako što će zameniti Amerikanace nebelim migrantima kako bi svojim glasovima garantovali kontrolu nad državom.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)