Astronomski rast cena nekretnina dostigao je nivo gde stambena kriza, koja ugrožava milione ljudi u nizu evropskih zemalja, postaje jedan od razloga rasta ekstremne desnice. Uoči izbora za Evropski parlament u junu, problem stanovanja mogao bi da postane motor rasta ekstremne desnice poput imigracije.
Na kraju godine zakupnina jednosobnog stana u centralnim delovima Dablina iznosila je više od 1.900 evra, dok je u najmanje atraktivnom zapadnom delu grada prosek 1.300. U Berlinu je za samo godinu dana najam poskupeo za devet odsto: stan od oko 60 kvadrata u proseku plaća se više od 800 evra mesečno, a u Minhenu i više, 18,58 evra po kvadratu ili 1.115 evra za stan od 60 kvadrata, prema podacima "Frankfurter Allgemeine Zeitung"
Kriza je akutna u velikim gradovima, zbog velike imigracije iz inostranstva i manjih gradova, rasta kratkoročnih turističkih zakupnina. Stambena kriza se spremala decenijama, a sada je eskalirala. Oseća se širom Evrope, od Holandije do Portugala, od Grčke do Nemačke i Britanije, u SAD, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu.
Između 2010. i 2022. godine cene nekretnina u EU porasle su za 47 odsto. U nekim zemljama su se, prema podacima Evrostata, skoro utrostručili: u Estoniji su porasli za 192 odsto. U nizu zemalja zakupnine u najatraktivnijim gradovima porasle su nekoliko puta. U nekim zemljama više od petine domaćinstava troši 40 posto ili više neto prihoda na stanovanje, piše "The Guardian", prenosi Jutarnji list.
U međuvremenu su zakupnine porasle u proseku za 18 odsto, ali to je prosek. U Litvaniji su porasli za čak 144 odsto, a u Irskoj za 84 odsto. Mnogi stari stanari iz gradskih centara bili su prinuđeni da se isele, drugi strahuju da će se to dogoditi i njima.
"Stambena kriza više ne pogađa samo osobe sa niskim primanjima, migrante i samohrane roditelje, već i srednju klasu", rekao je specijalni izvestilac UN za stambena pitanja Balakrišnan Rajagopal. A ima mesta i za ekstremnu desnicu: u strahu i osećaju pretnje koji dele milioni ljudi, uvereni da vlada nije uspela da se pozabavi ključnim pitanjem za njihovo postojanje.
Predviđa se da će krajnja desnica osvojiti najviše glasova u devet država članica EU i biti druga ili treća u još devet. Bilo je protesta u Lisabonu, Amsterdamu, Pragu, Rimu, Milanu, Berlinu i Londonu zbog nedostatka pristupačnog stanovanja. Problem posebno pogađa mlade, jer im kirija uzima više od polovine plate.
Pitanje pristupačnog stanovanja snažno je uticalo na rezultate holandskih izbora na kojima je pobedila krajnje desničarska Slobodarska partija (PVV) Gerta Vildersa, a uticalo je i na jačanje krajnje desničarske portugalske Čege, koja je skoro utrostručila svoje izborne rezultate. u martu. Ekstremna desnica ne odustaje od insistiranja na antiimigrantskim temama, a sada za ogroman skok cena nekretnina i zakupnina okrivljuju migrante.
Profesor sa Oksforda Tarik Abou-Čadi, koautor studije koja je pokazala da se veliki rast stanarina na lokalnom nivou ogleda u sve većoj podršci krajnje desničarskoj Alternativi za Nemačku ističe da je ključni faktor strah od gubitka društvenog statusa. Ranije su se ljudi plašili nezaposlenosti i siromaštva, a sada se tome pridružio i stambeni problem, objašnjava on. Strah da ćete možda morati da se vratite roditeljima jer ne možete da priuštite stan dovodi do povećanja podrške radikalnoj desnici, ističe Tarik Abu-Čadi.
Njegovo istraživanje je pokazalo da su veće rente povezane sa većom podrškom AfD-u, posebno među onima sa niskim primanjima. Efekat je veći u gradovima, pri čemu AfD i dalje osvaja većinu glasova u siromašnijim ruralnim područjima, gde su troškovi stanovanja i dalje relativno niski.
Za sada, ni AfD ni portugalski Chega ne igraju najbolje na kartu pristupačnog stanovanja. Ali jasno je da ona postaje sve važniji faktor rasta krajnje desnice, koja će u budućnosti samo jačati, kaže Visente Valentim sa Univerziteta Oksford, stručnjak za evropsku krajnju desnicu.
Kako je problem postao politički, tako bi i rešenje trebalo da bude političko. Tržište nije u stanju da ga reši jer je posledica preskupih stanova, kako pokazuje analiza agencije Blumberg, pad BDP-a u 13 najrazvijenijih zemalja sveta. Farmama su potrebni radnici, ali oni ne mogu da dođu jer nema pristupačnog stanovanja. Zemlje Evropske unije imaju dugu i pohvalnu tradiciju socijalne zaštite, države blagostanja, podseća specijalni izvestilac UN Balakrišnan Rajagopal. Imamo penziju i zdravstvenu zaštitu, niz socijalnih prava. Ali kada je reč o priznavanju stanovanja kao ljudskog prava, Evropa zaostaje, ističe Rajagopal. Evropske zemlje to priznaju, ali ništa ne čine po tom pitanju, kaže on.
Prvi korak bi trebalo da bude uvođenje pristupačnog, adekvatnog i bezbednog stanovanja kao zakonskog prava. Bez toga će ekstremna desnica lako okriviti migrante za previsoke cene. Ako želimo da zaustavimo uspon krajnje desnice, uskratimo joj kiseonik, stanovanje se mora smatrati osnovnim ljudskim pravom, ističe specijalni izvestilac UN za stanovanje. Sa ovim se slaže Sorča Edvards, generalni sekretar nevladine organizacije "Housing Europe".
"Očigledno je da moramo više da gradimo", kaže ona i dodaje da bi sada komercijalna izgradnja trebalo da ustupi mesto finansiranju od javnog interesa.
Moraće doći do pravog civilizacijskog pomaka, ističe ona, uz podsticanje izgradnje opštinskih i javnih stanova, kao i alternativnih oblika svojine, poput zadrugarstva. Evropa već poznaje sve ove modele: na primer, oko 43 odsto domaćinstava u Beču živi u jednom opštinskom stanu ili u stanu u zadružnom vlasništvu.
Stambena politika trenutno nije u nadležnosti EU, ali raste pritisak da to postane zajednički prioritet. Preveliki troškovi stanovanja ne samo da štete privredi, već i ometaju mobilnost unutar jedinstvenog tržišta, odvraćajući kvalifikovanu i visokoobrazovanu radnu snagu od migracije, apelovali su u aprilu gradonačelnici i šefovi regiona preko Evropskog saveta regiona. Zbog toga traže usvajanje stambene agende EU. Jedan od uzroka skoka cena zakupa je turizam, pa su lokalni i regionalni čelnici zatražili od Brisela podršku u zaštiti urbanih centara od preteranog "turizma".
Pitanje pristupačnog stanovanja ušlo je u koalicioni sporazum vlade Olafa Šolca u Nemačkoj, ali je rat u Ukrajini poremetio prioritete, pa je plan izgradnje 400.000 državnih stanova godišnje ostao na papiru.
Uprkos tome što je čak i konzervativna bavarska CSU predlagala nacionalizaciju stambenog zemljišta, cene nekretnina su skočile zbog špekulacija, inflacije i rasta kamatnih stopa i cena građevinskog materijala koje je tržište umalo zamrznulo krajem prošle godine. U februaru su izdate građevinske dozvole za 18.200 stanova, čak 35 odsto manje nego 2022. godine, prenosi Špigl. Nedostatak stanova je takođe jedan od razloga za pad BDP-a najveće evropske privrede.
Zbog brzog starenja stanovništva, Zapadu je očajnički potrebna radna snaga, ali previsoke kirije su prepreka njihovom dolasku, upozorava Blumberg. Zbog toga njihov BDP pada. Čak 13 razvijenih zemalja zabeležilo je najmanje dva uzastopna kvartala smanjenja BDP-a po glavi stanovnika: to su Australija, Kanada, Austrija, Češka, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Izrael, Luksemburg, Novi Zeland, Švedska i Velika Britanija.
Primer Kanade: tokom protekle dve godine u tu zemlju je stiglo 2,4 miliona ljudi, ali je izgrađeno jedva 500.000 novih stanova. Svet je u pokretu, ljudi migriraju više nego ikada. Rezultat je veća kirija, niže plate i ograničene mogućnosti zapošljavanja. Stambena kriza naterala je vladu premijera Džastina Trudoa, piše Blumberg, da ograniči imigraciju. Njihov cilj u naredne tri godine je smanjenje broja stranih radnika na određeno vreme, stranih studenata i tražilaca azila za 20 odsto, odnosno približno pola miliona ljudi.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)