Ruska naftna kompanija "Gasprom" mogla bi da se suoči sa dugim periodom lošeg poslovanja, dok pokušava da domaćim tržištem i izvozom u Kinu popuni prazninu nastalu evropskim bojkotom. Nekada najprofitabilnija ruska kompanija nedavno je objavila godišnji neto gubitak od sedam milijardi dolara, prvi od 1999. godine, koji je usledio nakon oštrog pada trgovine sa Europom. Gaspromovi problemi odražavaju dubok uticaj koji su evropske sankcije ostavile na ruskoj naftnoj industriji, kao i ograničenja sve većeg moskovskog partnerstva sa Kinom.
Moskva je lakše podnela uticaj međunarodnih sankcija na izvoz nafte budući da su uspeli da preusmere izvoz morskim putem, prema kupcima izvan Evrope. Gasprom se oslanjao na Evropu kao svoje najveće prodajno tržište do 2022. godine, kada je sukob Rusije s Ukrajinom podstakao EU da smanji Gaspromov uvoz plina.
Fokus na Kinu
Rusija je u 2022. isporučila različitim rutama ukupno oko 63,8 milijardi kubnih metara (bcm) plina Evropi, pokazuju Gaspromovi podaci i Rojtersovi proračuni. Obim se prošle godine dodatno smanjio, za 55,6 posto, na 28,3 bcm. Gasprom je 2018. godine u EU i druge zemlje, poput Turske, izvozio 200,8 bcm. Misteriozne eksplozije na podmorskim gasovodima Severnog toka, koji su spajali Rusiju i Nemačku, u septembru 2022. godine takođe su značajno potkopali rusko-evropsku trgovinu plinom.
Rusija se potom okrenula Kini, nastojeći da poveća svoju prodaju plina kroz gasovode na 100 bcm godišnje do 2030. godine. Gasprom je krajem 2019. počeo sa isporukama plina Kini putem gasovoda Snaga Sibira. On planira da dostigne godišnji kapacitet tog gasovoda, od 38 bcm, do kraja ove godine, dok su se Moskva i Peking u 2022. godini dogovorili o izvozu 10 bcm s pacifičkog ostrva Sahalina.
Rusija najveću nadu može da polaže u plinovod "Snaga Sibira 2" koji će ići preko Mongolije, a kojim se planira izvoz 50 bcm godišnje. Ipak, i iz toga su proizišli neki problemi, uglavnom zbog nepostojanja saglasnosti oko cena i drugih pitanja. Prema ruskoj konsultantskoj kući BCS, prihod Gasrpoma od prodaje plina Evropi u razdoblju od 2015. do 2019. godine u proseku je iznosio 3,3 milijarde dolara mesečno, zahvaljujući mesečnim isporukama 15,5 bcm.
Uzimajući u obzir cenu od 286,9 dolara za hiljadu kubnih metara i Gaspromov izvoz plina od 22,7 bcm prošle godine, ukupna vrednost plina prodatog Kini mogla bi da dostigne 6,5 milijardi dolara za celu 2023. godinu, pokazali su podaci ruskog Ministarstva ekonomije.
Prihodi se više nego prepolovili
Rusija očekuje da će cena plina za Kinu nastaviti postupno da pada u sledeće četiri godine, dok najgori scenario ne isključuje pad od 45 posto, na 156,7 dolara za hiljadu kubnih metara u 2027. u odnosu na 2023. godinu, pokazuju dokumenti u koje je Rojters imao uvid. Nije istaknuto šta bi moglo da utiče na pad cene, ali Rusija se suočava sa konkurencijom drugih dobavljača plina gasovodom koji se bore za Kinu, poput Turkmekistana, kao i LNG-a koji se prevozi morem.
Gaspromovi finansijski izveštaji, koji takođe uključuju njegove naftne i energetske jedinice, pokazali su da su se prošle godine prihodi od poslovanja s prirodnim plinom više nego prepolovili. Stručnjak moskovskog Instituta za energetiku i finansije Aleksej Belogorijev rekao je da bi za Gaspromu bilo nemoguće da ponovo stvori profitabilnost oslanjajući se isključivo na svoje plinsko poslovanje. On je dodao i da je strateški zaokret prema proizvodnji i izvozu amonijaka, metanola i drugih proizvoda za preradu plina za Gasprom moguć, ali da se to neće brzo isplatiti.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji.hr/Mondo/A.V.)