Ukrajinske vlasti saopštile su da su juče uspešno gađale ruski raketni sistem S-300 koristeći oružje koje je isporučilo Zapad. Sistem se nalazio na ruskoj teritoriji, piše CNN.
"Lepo je goreo. To je ruski S-300, na ruskoj teritoriji. I to u prvih nekoliko dana nakon dozvole da se koristi oružje koje je Zapad poslao na neprijateljsku teritoriju", objavila je ukrajinska ministarka vlade Irina Vereščuk na Fejsbuku i priložila navodni napadi slikama.
Ukrajina je i ranije gađala mete na ruskoj teritoriji, ali je ovoga puta to učinila zapadnim oružjem, što bi moglo da izazove oštru reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je prošle nedelje upozorio članice NATO-a da treba da budu "svesne sa čime se igraju" kada govore o napadima na teritoriju Rusije.
Na društvenim mrežama objavljen je i prvi snimak napada.
Zapad prelazi crvenu liniju
Američki predsednik Džo Bajden dao je Ukrajini dozvolu da koristi američko oružje za napade na rusku teritoriju, pod uslovom da gađa samo ciljeve u blizini granice u blizini Harkova. Posle ove odluke, Ukrajina može da koristi artiljeriju Himars, koju su joj isporučile SAD, za napade na ruske vojnike i komandne centre u Rusiji, ali joj i dalje nije dozvoljeno korišćenje američkih sistema velikog dometa.
Na sličan potez nedavno su se odlučile Nemačka, Francuska, Britanija i još neke evropske zemlje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pohvalio je Bajdenovu odluku i rekao da je to „korak napred" u odbrani Harkova. S druge strane, u intervjuu za Gardijan, on je jasno stavio do znanja da tokom napada na rusku teritoriju mora imati mogućnost upotrebe moćnog oružja dugog dometa - što je "crvena linija" koju SAD ne nameravaju da pređe još. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je prošle nedelje da NATO ima pravo da pomogne Ukrajini u njenom pravu na samoodbranu i da to Alijansu ne čini učesnikom u ratu.
Rusi su upozorili SAD
Kremlj je juče saopštio SAD da bi mogle da ih sačekaju fatalne posledice ako ignoriše upozorenja Moskve i ako Ukrajina počne da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji oružjem koje je isporučio Vašington.
"Želeo bih da upozorim američke lidere da pogrešne procene mogu imati fatalne posledice. Oni, iz meni nepoznatih razloga, potcenjuju ozbiljnost našeg odgovora na takav potez", rekao je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov. Za sada nije poznato da li su ukrajinske snage gađale ruski raketni sistem oružjem koje je isporučeno iz SAD, prenosi Index.hr.
Medvedev: Nažalost, ovo nije ni zastrašivanje ni blefiranje
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, nakon najave da će zapadne zemlje dozvoliti upotrebu svog oružja prilikom gađanja ciljeva u Rusiji, rekao je da Moskva nije blefirala kada je govorila o mogućnosti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajine i upozorio da bi sukob Moskve sa Zapadom mogao eskalirati u sveopšti rat.
"Rusija smatra da je svo dalekometno oružje koje koristi Ukrajina već pod direktnim nadzorom vojnika iz zemalja NATO-a. Ovo nije vojna pomoć, to je učešće u ratu protiv nas. I takve akcije bi mogle postati casus belli (čin to izaziva rat)", rekao je Medvedev.
On je dodao da bi za Zapad bila "fatalna greška" da misli da Rusija nije spremna da upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv Ukrajine. On je takođe govorio o potencijalu da se neimenovane neprijateljske zemlje pogode strateškim nuklearnim oružjem.
"Nažalost, ovo nije ni zastrašivanje ni blefiranje. Aktuelni vojni sukob sa Zapadom se razvija po najgorem mogućem scenariju. Stalna je eskalacija kada je reč o vatrenoj moći NATO oružja. Dakle, danas niko ne može isključiti prelazak sukoba u završnu fazu", rekao je on.
Koje zemlje su dozvolile upotrebu svog oružja u napadima na teritoriju Rusije?
Pored SAD i Nemačke, dozvolu za upotrebu naoružanja na teritoriji Rusije dale su i Francuska, Britanija i još neke evropske zemlje. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Ukrajina treba da ima pravo da gađa ciljeve unutar Rusije sa kojih se vrše napadi na ukrajinsku teritoriju.
"Moramo dozvoliti Ukrajincima da neutrališu vojne lokacije sa kojih su ispaljene rakete, ali ne i druge civilne ili vojne ciljeve. Ne želimo da eskaliramo", rekao je prošlog utorka.
Parlamentarna skupština NATO-a usvojila je početkom prošle nedelje deklaraciju kojom se poziva na ukidanje ograničenja na ukrajinsku upotrebu zapadnog naoružanja. U njemu se navodi da pravo Ukrajine na samoodbranu uključuje i pravo da napada legitimne mete izvan svoje zemlje.
Odluku su podržale Francuska, Holandija, Estonija, Litvanija, Poljska, Švedska, SAD i Velika Britanija . Italija se u početku protivila rezoluciji, ali je na kraju podržala dokument.
Britanija je ovu odluku objavila početkom maja. Ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron rekao je da je na Ukrajini da odluči kako će koristiti britansko oružje i naglasio da Kijev ima pravo da pogađa ciljeve na ruskoj teritoriji. „Kao što Rusija napada unutar Ukrajine, možete sasvim razumeti zašto Ukrajina oseća potrebu da obezbedi svoju odbranu", rekao je Kameron.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)