U mesecu iza nas oboreni su temperaturni rekordi. Bio je to najtopliji jun u istoriji, saopštila je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena.
Prema njenim podacima, ova godina će verovatno nadmašiti 2023. kao najtopliju zabeleženu. Zagrevanje je delom uzrokovano klimatskim promenama izazvanim ljudskim uticajem, a delom meteorološkim fenomenom El Ninjo.
Imali smo 12 uzastopnih rekordno toplih meseci
"Imali smo 12 uzastopnih rekordno toplih meseci, a takođe vidimo rekordno visok nivo gasova staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva. Bojim se da će ovi rekordi biti prijavljeni kao da su rezultati Olimpijade, ali izgleda da da se neće razviti svest da se time krše ljudska prava većine ljudi na planeti.
"Topli meseci znače jače toplotne talase i ozbiljnije poremećaje, kao što su jake kiše i razorne poplave", rekla je naučnica Friderike Oto sa Instituta Grantem na londonskom Imperijal koledžu, prenosi HRT.
Kopernik: Rekordi padaju unazad više od godinu dana
Zbog emisije gasova staklene bašte usled ljudskih aktivnosti, temperaturni rekordi na svetskom nivou padaju unazad više od godinu dana: jun 2024. postao je najtopliji jun ikada zabeležen i oborio junski rekord iz 2023. godine, piše AFP pozivajući se na evropsku opservatoriju Kopernikus.
Kopernikus je program Evropske unije za posmatranje Zemlje, odnosno naše planete i njenog okruženja. Program nudi informacione usluge koje se zasnivaju na posmatranju Zemlje satelitima i zemaljskim podacima.
Evropska komisija koordinira i upravlja programom koji se sprovodi u saradnji sa državama članicama, Evropskom svemirskom agencijom (ESA), Evropskom organizacijom za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT), Evropskim centrom za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF), agencije EU i Merkator Okean.
Zagrevanje okeana bez presedana
Sa toplotnim talasima u Meksiku, Kini ili Saudijskoj Arabiji, jun 2024. je 13. uzastopni mesec sa rekordno visokom prosečnom temperaturom u poređenju sa prethodnim mesecima, objavio je Kopernikus.
Sa ovim niskim temperaturama i neviđenim zagrevanjem okeana, koji su apsorbovali 90 odsto viška toplote izazvane ljudskim aktivnostima, "prosečna globalna temperatura u poslednjih 12 meseci, jul 2023-jun 2024 – je najviša ikada zabeležena", ističe Kopernik.
U tom periodu prosečna temperatura planete bila je 1,64 stepena Celzijusa iznad prosečne temperature u predindustrijskom periodu od 1850. do 1900. godine, kada seča šuma i sagorevanje fosilnih goriva još nisu zagrejali klimu Zemlje.
Jun 2024. je, između ostalog, bio "12. mesec zaredom sa temperaturom višom za 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period", ističe Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus (C3).
Cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. ima za cilj da ograniči povećanje temperature površine Zemlje na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa.
Ako je klima već zagrejala 1,2C više od 1850-1900, stručnjaci UN za klimu predviđaju da cilj od 1,5C ima samo ograničene šanse da bude ispunjen do 2030/35, s obzirom na tempo emisije gasova staklene bašte čiji se vrhunac očekuje do 2025. godine.
Zbog vrućine, 1300 mrtvih u Meki
Sa izuzetkom zapadne Evrope, gde je temperatura u junu bila blizu ili niža nego u periodu od 1991. do 2020. godine, ostatak sveta beleži više i znatno više temperature, a samim tim i u Meki, u Saudijskoj Arabiji, više od 1.300 hodočasnika je umrlo od vrućine. Temperatura u Velikoj džamiji porasla je na 51,5 stepeni Celzijusa.
Grčki Akropolj je zatvoren zbog visokih temperatura od 44 C. Na severu Kine, uključujući Peking, gorelo je više na od 40 stepeni Celzijusa, dok su jug pogodile poplave.
Razorne poplave pogodile su i Keniju, Avganistan i Francusku. To je sve češća pojava u svetu kao posledica zagrevanja klime, kada se vlaga u vazduhu maksimalno povećava, a sa njom i potencijalni intenzitet padavina.
Svetska atribucija za vremensku prognozu (VVA) tvrdi da je smrtonosni toplotni talas u SAD i Meksiku postao 35 puta verovatniji zbog klimatskih promena. Što se tiče požara, jun je zaključio najgori polugodišnji period u poslednjih 20 godina u Amazoniji, koja je pogođena istorijskom sušom.
Nestanak struje
Ostale posledice toplotnih talasa uključuju nestanke struje koji su pogodili Egipat, Pakistan i zapadni Balkan.
Ipak, do kraja godine očekuje se predviđeni povratak klimatskog fenomena La Ninja, koji donosi niže temperature, a može se očekivati i pad globalnih temperatura, smatra Žilijen Nikolas, naučnik u Koperniku.
On objašnjava da će temperature u svetu krajem 2024. godine umnogome zavisiti od povećanja temperature okeana koji pokrivaju 70 odsto površine planete.
Povećana površinska temperatura severnog Atlantika doprinela je i jačini uragana Beril koji je početkom jula pogodio Antile.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO/J.D.)