Nakon ubedljive pobede levičarkog Zelenog fronta u drugom krugu izbora Francuskoj, lider levice Žan Lik Melanšon naveo je da je njegova stranka "spremna da vlada", budući da su ankete pokazale da je njegova levičarska koalicija osvojila najviše mesta na vanrednim izborima.
Ovaj političar, britkog jezika, poznat je po oštrim stavovima o gorućim temama, kako u zemlji tako i u regionu, a o Srbiji i kosovskom pitanju imao je itekako zapaženo mišljenje.
Još se pamti njegova izjava iz 2018. godine, kada je poručio da je slučaj Kosova "jedan od primera na koje načine SAD, svojim agresivnim akcijama, destabilizuju međunarodni poredak". Objasnio je tada da je rat na Kosovu školski primer bestidnog medijskog usaglašavanja sa govorom američke vojske i da su "punjenje glava", zasićivanje javnosti manipulacijama i "ispiranje mozga" dali rezultate.
"Kada su bombardovale SRJ, SAD su se proklamovale braniocima manjina i pravde, samo da bi opravdale vojnu intervenciju, kao što će to kasnije raditi u slučaju Iraka. I kao što to rade svugde. Kao što to inače rade da bi preuzele određenu zonu. Ovde je reč o brisanju Srbije sa karte političkog uticaja. Naravno, radi se pre svega o ratnoj propagandi. Da bi se to shvatilo, dovoljno je pogledati posledice njihovog bombardovanja", kazao je Melanšon.
Tada je bez pardona govorio i o optužbama koje je u svom izveštaju naveo nekadašnji specijalni izvestilac Dik Marti, pominjući Žutu kuću i trgovinu organima na KiM.
"Trgovina organima uzetih od zatvorenika od strane herojskih oslobodilaca Kosova je prošla neprimećeno, podizanje ogromne američke baze u kvazidržavi nije komentarisano. O odgovornosti albanske mafije koju u švercu štite vlast i neki drugi se ne govori", naveo je Melanšon.
Ironično je primetio i da je Kosovo gotovo savršen primer uspeha manipulativnih kapaciteta savremene medijske "meke moći" i dodao da je suverenitet Kosova u suštini imaginaran.
"Oštri stavovi o NATO povodom bombardovanja Jugoslavije"
U domaćoj javnosti ostao je upamćen kao "prijatelj srpskog naroda" kada je na 19. godišnjicu NATO agresije na Jugoslaviju i uputio kritike na račun Alijanse.
"Što se tiče Francuske, s obzirom na to da se nalazi u NATO, ona ne može da promoviše poštovanje međunarodnog prava i UN kao okvir za dijalog između država", kazao je tada Melanšon.
Naklonost Srbiji nije krio ni 2017. godine kada je bio jedan od četvorice predsedničkih kandidata, a Kosovo se i tada našlo na dnevnom redu.
"Kosovo je nepravedno oteto, a Srbija svoj suverenitet treba da nastavi da brani dostojanstveno, onako kako je to i do sada činila", poručio je tada i dodao da se "ne priprema mir pripremajući rat, već se mir stvara radeći na njemu, te da bi svaka zemlja tako mogla da napravi listu garancija koje traži da bi mir bio poštovan na njenim granicama".
"Pristalica Vladimira Putina"
Inicijalno je podržavao rusku aneksiju Krima 2014, navodeći da su "krimske luke ključne za rusku bezbednost", da Rusija preduzima "zaštitne mere", kao i da je Ukrajina bila pod uticajem neonacista. Dok je kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu 2022, krivicu za izbijanje sukoba je bacio na “sve veće približavanje NATO (ruskim) granicama” i protivio se isporukama oružja Kijevu.
Neki mediji su ga prozivali da gaji simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Tako je novinar Nikolas Ina rekao da je Melanšon “na levoj strani političkog spektra ali je zagovornik lidera Kremlja”. Sam Melanšon je ismevao takve optužbe, navodeći da je malo verovatno da bi “eko-socijalista” podržavao Putina.
Takođe je snažna pristalica Palestinske države a kritičar Izraela kojeg smatra “kolonijalnom državom”.
Levičarski Narodni front najveće iznenađenje izbora
Najveće iznenađenje izbora u Francuskoj definitivno je levičarski Novi narodni front, koji je zauzeo prvo mesto. Ova koalicija osvojila je najviše mesta u drugom krugu glasanja na parlamentarnim izborima, navode vodeći anketari nakon zatvaranja birališta, što ih je dovelo na pravi put za neočekivanu pobedu nad krajnje desnom strankom Nacionalno okupljanje, ali bez apsolutne većine u parlamentu.
Novi narodni front je osvojio između 180 i 215 mesta u parlamentu. Na drugom mestu se nalazi koalicija oko Makrona, sa 150 i 180 mesta, dok je treće mesto zauzeo Nacionalni skup i saveznici sa 120 i 150 mesta.
Prema prvim procenama rezultata, nijedna od partija nije osvojila apsolutnu većinu. U parlamenti ima 577 mesta,pa je tako za apsolutnu većinu potrebno je 289 mandata. Lider levice Žan-Lik Melanšon rezultate naziva "ogromnim olakšanjem za većinu ljudi u našoj zemlji", prenosi Asošijeted Pres.
(Mondo.rs)