U centralnoj Evropi su poplave izazvane klimatskim promenama postale znatno jače, pružajući jasnu sliku o budućnosti najbrže zagrevanog kontinenta, kažu naučnici.
Ciklon Boris je devastirala zemlje poput Poljske, Češke, Rumunije, Austrije i Italije, što je rezultiralo sa najmanje 24 smrtna slučaja i milijardama evra štete, piše BBC.
Grupa "World Weather Attribution" (WWA) navela je da je nedavni četvorodnevni period bio najkišniji ikada zabeležen u centralnoj Evropim.
Dobra strana je što je oluja bila dobro prognozirana, što je omogućilo nekim regionima da se bolje pripreme i tako verovatno izbegnu veći broj smrtnih slučajeva.
Naučnici iz WWA procenjuju koliko su klimatske promene uticale na ekstremne vremenske događaje tako što ih upoređuju sa modelima koji pokazuju koliko bi ti događaji bili teži u svetu bez sagorevanja fosilnih goriva. Kiša kakvu je donela Boris je, srećom, još uvek retka - očekuje se da će se dešavati jednom u 100-300 godina u današnjim klimatskim uslovima.
Međutim, ako se zagrevanje poveća na 2°C, slični događaji postali bi 5% intenzivniji i 50% učestaliji, upozorava WWA.
Bez ambicioznijih klimatskih akcija, globalno zagrevanje bi moglo dostići oko 3°C do kraja veka.
"Ovo je definitivno ono što ćemo sve više viđati u budućnosti" rekla je Frederike Oto, viša predavačica na Imperial College London i jedan od autora WWA studije.
"To je apsolutna posledica klimatskih promena, gde se rekordi ruše velikom razlikom."
Rekordne padavine uklapaju se u širi obrazac promene klime u Evropi.
Evropa je najbrže zagrevani kontinent. Poslednjih pet godina bilo je u proseku oko 2.3°C toplije nego druga polovina 19. veka, navodi Copernicus klimatska služba.
To donosi učestalije i intenzivnije talase vrućine, ali i ekstremne padavine, posebno u severnoj i centralnoj Evropi. U južnoj Evropi situacija je složenija zbog promena u vremenskim obrascima.
Jedan od jednostavnih razloga za jače padavine u toplijem svetu je taj što toplija atmosfera može zadržati više vlage – oko 7% za svakih 1°C. Ova dodatna vlaga može dovesti do jačih kiša.
Jedan od razloga zašto je Boris proizveo toliko kiše je to što se vremenski sistem "zaglavio", ispuštajući velike količine vode na ista mesta tokom više dana.
Postoje naznake da efekti klimatskih promena na struju vetrova na visini mogu učiniti ovaj fenomen "zaglavljenja" učestalijim, ali to je još uvek predmet rasprave.
Čak i ako u budućnosti ne dobijemo više "zaglavljenih" vremenskih sistema, klimatske promene znače da će svaki koji se zaglavi nositi više vlage i potencijalno izazvati katastrofalne posledice.
"Ovi vremenski obrasci se dešavaju u toplijoj klimi zbog naših emisija gasova sa efektom staklene bašte, pa su intenzitet i količina padavina veći nego što bi inače bili", objašnjava Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Ridingu.
Vremenske prognoze se stalno poboljšavaju, a u ovom slučaju, velike količine padavina koje su izazvale poplave bile su prognozirane nekoliko dana unapred. To je omogućilo pripreme za poplave.
To je delimično razlog zašto broj smrtnih slučajeva nije bio tako veliki kao tokom velikih poplava 1997. i 2002. godine, iako su nedavne padavine bile jače na mnogim mestima i poplave su zahvatile veće područje.
"Mnogo novca je potrošeno posle prethodne dve poplave za instalaciju i ažuriranje sistema zaštite od poplava", objašnjava Mirek Trnka iz Instituta za istraživanje globalnih promena u Češkoj, jednoj od najpogođenijih zemalja.
U gradu Brnu, gde je profesor Trnka smešten, ne svi sistemi zaštite od poplava su bili završeni, ali je uznapredovalo upozorenje omogućilo vlastima da ojačaju područja gde je još bilo posla.
Nisu sve evropske regije imale tu sreću. EU je obećala 10 milijardi evra u hitnim popravkama za pogođene oblasti.
"To pokazuje koliko je klimatska promena skupa", kaže dr Oto.
Postoji zabrinutost da bi rastuće temperature, a samim tim i ekstremnije padavine, mogle učiniti mere zaštite nedovoljno efektivnima.
"Intenzitet poplava će se znatno povećati u budućnosti, tako da ako zadržite zaštitu od poplava na istom nivou kao danas, posledice bi mogle postati nepodnošljive za društva u Evropi", objašnjava Frančesko Dotori iz IUSS u Paviji, Italija.
Naravno, postoji jasan način da se spreči pogoršanje ovih padavina, smanjenjem emisije gasova koji zagrevaju planetu, poput ugljen-dioksida.
"Naše simulacije pokazuju da ako uspete da zadržite buduće globalno zagrevanje ispod 1.5°C, što je jedan od ciljeva Pariskog sporazuma, tada će šteta od poplava u budućnosti biti prepolovljena u poređenju sa scenarijem 'kako je do sada bilo'," dodaje dr Dotori.
U suprotnom, znamo šta će se desiti u budućnosti, kaže profesor Alan.
"Intenzitet padavina i ovih vremenskih događaja će se samo pogoršati", dodao je.
BONUS VIDEO: