Donald Tramp proglasio je pobedu na izborima u Americi, sa osvojenih 267 elektorskih glasova, dok je za zvaničnu pobedu potrebno 270. Tramp je već bio predsednik SAD od 2016. do 2020. godine. Tokom tog mandata nije se mnogo bavio Srbijom, ali je ostalo zapamćeno da je dozvolio da se u vezi sa kosovskim pitanjem razmatra razgraničenje ili podela teritorije kao rešenje. Analitičari ocenjuju da, u slučaju da zaista pobedi, politike EU i SAD-a prema Srbiji i Zapadnom Balkanu neće biti usklađene kao u prethodne četiri godine.
U vreme dok je bio predsednik, najviše se govorilo o podeli Kosova kao mogućem ishodu dijaloga Beograda i Prištine. Takođe, poslednje dane njegovog mandata obeležio je Vašingtonski sporazum (septembar 2020. godine) koji gotovo i da nije zaživeo jer je ubrzo došlo do promene vlasti na izborima.
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), ocenjuje da je Trampova politika u prvom mandatu bila "prilično samostalna i čak izolacionistička".
"Setimo se njegovog dovođenja u pitanje NATO, i funkcionisanja saveza uopšte, kao i američkih interesa u Evropi. Što se tiče regiona, može se reći da je veći deo mandata Trampova administracija bila nezainteresovana za region. Tek sa angažmanom Ričarda Grenela, koji je imao lični interes da se angažuje oko dijaloga Beograda i Prištine. Sam Tramp je bio zainteresovan samo u kontekstu postizanja nekog spoljnopolitičkog uspeha, koji je mogao da se predstavi tokom izborne trke", analizirao je Novaković za "Blic".
"Tramp nije posmatrao Balkan kao Brisel"
I Dragoslav Rašeta iz organizacije "Novi treći put" smatra da je Tramp pravio distancu prema EU.
"U odnosu na Bajdenovu administraciju, Tramp nije posmatrao Balkan na isti način kao Brisel, i u drugoj polovini je tražio ishitreno rešenje za odnose Srbije i Kosova. Najbolji primer Trampovog pristupa Srbiji jeste Vašingtonski sporazum koji je bio inovativan, ali nije doveo do dugotrajnog rešenja. Njegove posledice su bile negativne po Srbiju s obzirom na to da je Izrael priznao Kosovo, Srbija nije prebacila ambasadu u Jerusalim niti je dobila obećane američke investicije", naveo je Rašeta za "Blic".
Povratak razgovora o razgraničenju?
Zbog toga Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje da bi Tramp u regionu Zapadnog Balkana mogao da vodi sličnu politiku kao tokom prvog mandata.
"Ukoliko Tramp ponovo bude predsednik opet ćemo se možda vratiti na period kada su Vučić i Tači razgovarali o razgraničenju i razmeni teritorija s tim što sada nije situacija ista kao 2018. i 2019. godine kada su Srbi imali suverenu vlast na severu Kosova", kazao je Popov za "Blic".
"Neće čekati da se Priština povinuje"
I Frenk Vizner, bivši specijalni predstavnik SAD za pregovore Beograda i Prištine, smatra da će Tramp nastojati da "pronađe rešenje kako bi se ostvario napredak" u rešavanju kosovskog pitanja , a kao mogućnost ne isključuje ni korekciju granica.
Vizner smatra da Tramp "neće čekati da se Priština povinuje, ukoliko sa Beogradom napravi dogovor koji mu odgovara".
"Ako vidi bilo kakav dogovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji mu odgovara, neće čekati da se Priština povinuje, on će biti u potrazi za dogovorom o napretku", ocenio je Vizner.
Priština, prema njegovoj oceni, mora biti snalažljivo i obezbediti snažnu podršku Evropljana.
"Ali pozicija Prištine može biti teška", naveo je Vizner.