Čak i ako bi se rat na Bliskom istoku završio već sutra, evropske avio-kompanije i putnici pripremaju se za turbulentan letnji period.
Očekuje se da će cene avionskih karata ostati visoke, a profiti avio-kompanija pod pritiskom, jer kontinuirani poremećaji u isporukama goriva iz zalivskih zemalja kroz Ormuski moreuz povećavaju troškove i rizik od nestašica upravo uoči vrhunca turističke sezone, piše Politiko.
EU ne proizvodi dovoljno avionskog goriva da zadovolji domaću potražnju; njen rafinerijski kapacitet može pokriti najviše 70 odsto potreba avio-kompanija. Svaki duži prekid tankerskog saobraćaja kroz moreuz mogao bi ostaviti avio-kompanije u potrazi za zalihama.
Koliko će posledice biti ozbiljne zavisiće od toga koliko brzo se brodski saobraćaj kroz moreuz vrati u normalu.
Politiko je razmotrio tri moguća scenarija.
Dobro: Rat se završava, moreuz se ponovo otvara
Brz završetak rata i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ne bi preko noći rešili krizu sa avionskim gorivom, jer bi tankerima i dalje trebalo više od mesec dana da stignu iz Zaliva do Evrope.
Vili Volš, generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), upozorio je ranije ovog meseca da će i u takvom scenariju "biti potrebno nekoliko meseci da se ponovo dostigne nivo potrebnih zaliha". Ograničena dostupnost goriva znači da će cene karata verovatno ostati visoke tokom leta.
Ipak, brzo rešavanje sukoba moglo bi sprečiti masovna otkazivanja letova ili političke mere za smanjenje potražnje za putovanjima, rekao je Džordž Šo, viši analitičar za naftu u konsultantskoj kući Kpler.
Frederik Deleo, potpredsednik za Evropu u Međunarodnoj federaciji udruženja kontrolora letenja, upozorio je da bi čak i u ovom najboljem scenariju "Evropa verovatno i dalje imala povišene cene goriva tokom leta", iako bi bila pošteđena velikih nestašica na aerodromima.
"Ali ako se ovo nastavi još nekoliko nedelja, neće biti pitanje cene, već snabdevanja", rekao je.
Loše: Delimično otvaranje, neujednačeno snabdevanje
Najverovatniji ishod, prema mnogim stručnjacima, jeste delimično rešavanje sukoba do početka leta, uz povremeno obnavljanje brodskog saobraćaja.
U tom slučaju, cene avionskog goriva ostale bi visoke, a snabdevanje neizvesno, što znači da bi "slabije profitabilni letovi mogli biti otkazani, a neki aerodromi bi povremeno mogli imati ograničenja u snabdevanju gorivom", naveo je Deleo u analizi.
Dugolinijski turistički letovi i manje popularne regionalne rute najverovatnije bi prvi bili ukinuti.
Zbog visokih cena karata, "ljudi počinju da razmišljaju o odlasku na odmor automobilom ili o odmoru kod kuće", rekao je Endrju Čarlton, direktor konsultantske firme.
U takvom scenariju, avio-kompanije bi mogle smanjiti broj kratkih regionalnih letova, dok bi profitabilnije duže rute verovatno ostale stabilne.
"Rizik sa kojim se putnici suočavaju zapravo je cena - dodatne naknade za gorivo, manje sniženih karata i ređi letovi na marginalnim rutama", rekla je Marina Eftimiju, profesorka vazduhoplovstva na Univerzitetu u Dablinu.
Lufthansa je već najavila da će u narednim mesecima ukinuti 20.000 letova kako bi smanjila potrošnju goriva, a nije jedina.
Avio-kompanije su takođe poručile da će povećanje troškova preneti na potrošače.
"Prinuđeni smo na to, jer bismo u suprotnom bankrotirali za nekoliko meseci", rekao je Sebastijan Žistum iz Er Frens -KLM na nedavnom događaju u Evropskom parlamentu.
Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je ranije ovog meseca da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva već početkom juna.
Problemi pogađaju i aerodrome.
"Aerodromi su ovde između dve vatre", rekao je Čarlton. "Oni drže gorivo, ali ga ne kupuju... Ako ga nemaju, avio-kompanije neće dolaziti. To je veliki problem."
Najgore: Rat se nastavlja
Ako poremećaji u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz potraju tokom leta, "zalihe avionskog goriva u Evropi mogle bi pasti ispod operativnog minimuma", upozorio je Kpler.
U tom slučaju, tržište bi prešlo na "direktno racionalisanje potražnje".
Prema Eftimiju, "ako se situacija dodatno pogorša, nestašice goriva Jet A1 mogu potpuno promeniti situaciju i dovesti do racionalisanja goriva u Evropi i Aziji", gde postoji velika zavisnost od nafte sa Bliskog istoka.
"Ceо sektor je izložen, i ovo je znatno gore od uobičajenog skoka cena nafte jer imamo dva problema istovremeno: cenu i fizičku dostupnost", dodala je.
Iako je Evropska komisija odbacila najgori scenario potpunog nedostatka goriva na aerodromima EU, ipak priprema planove za vanredne situacije, piše Politiko.
U galeriji pogledajte fotografije rata u Iranu:
Komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas upozorio je da bi zemlje mogle morati da dele svoje hitne rezerve goriva ako dođe do nestašica.
Deleo je upozorio i na šire posledice po avio-industriju.
Ako otkazivanja pređu 10 odsto uobičajenog obima saobraćaja, ne samo da bi kontrola letenja imala manje prihode, već bi i avio-kompanije morale da nadoknade gubitke, što bi značilo da su "dvostruko kažnjene".
Takođe je naveo da bi niskobudžetne kompanije mogle biti posebno pogođene, jer se "oslanjaju na visoku iskorišćenost aviona, gust raspored i cenovno osetljivu potražnju".
"Veliki šok u snabdevanju gorivom direktno podriva taj model", zaključio je.
Najnovije vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)