NATO ubrzano radi na utvrđivanju Gotlanda, baltičkog ostrva koje vojni planeri sve više smatraju jednom od najizloženijih i strateški najvažnijih tačaka saveza protiv Rusije.
Kako raste strah od ruske agresije i hibridnih napada, a posvećenost Sjedinjenih Američkih Država evropskoj bezbednosti slabi, Švedska i njeni saveznici utrkuju se da ovo ostrvo ponovo pretvore u vojno uporište, piše Politiko.
Vojna vežba na strateškom ostrvu
Smešten usred Baltičkog mora, Gotland je udaljen svega 300 kilometara od snažno militarizovane ruske eksklave Kalinjingrada.
Švedska je ove nedelje završila svoju prvu vežbu na ostrvu koordinisanu sa NATO-om otkako se 2024. godine pridružila savezu. Oko 18.000 vojnika iz 13 zemalja uvežbavalo je na prašnjavim ravnicama Gotlanda odbranu od mogućeg ruskog napada.
Ruski napad "mogao bi da se dogodi bilo kada", rekao je za Politiko švedski komandant odbrane Mihael Kleson dok su se vojnici kretali između oklopnih vozila na zapadnoj strani ostrva.
Vežba je pokazala i probleme sa kojima se Švedska suočava.
SAD je smanjio svoje učešće, što je deo šireg obrasca povlačenja Donalda Trampa iz NATO-a, dok su ukrajinske jedinice tokom obuke demonstrirale ogromnu nadmoć u ratovanju dronovima i brzo uništile švedske oklopne jedinice.
Istovremeno, raste zabrinutost zbog prikrivenih ruskih hibridnih napada koji ne prelaze granicu otvorenog rata.
"Nepotopivi nosač aviona"
"Primećene su znatno pojačane ruske aktivnosti... presecanje kablova, preletanje dronova i brojni špijunski incidenti", rekla je Ana Vizlander iz Atlantskog saveta.
"Kada imate situaciju velike neizvesnosti oko američke posvećenosti, raste opasnost da će Rusija to iskoristiti kao priliku."
Gotland, koji je tokom istorije menjao vlasnike između Danske, Švedske i nakratko Rusije, smatra se ključnom strateškom tačkom.
"S obzirom na domet i položaj današnjih oružanih sistema, ko kontroliše Gotland, kontroliše i veći deo dešavanja u Baltičkom moru", rekao je Niklas Granholm iz Švedske agencije za odbrambena istraživanja.
Ostrvo je dobilo nadimak "nepotopivi nosač aviona" zbog svoje ključne uloge za vazdušne operacije u regionu.
Borbeni avioni koji poleću sa Gotlanda mogu da stignu do bilo kog baltičkog glavnog grada "za svega nekoliko minuta".
Švedska ponovo militarizuje ostrvo
Stokholm ubrzano ponovo militarizuje ostrvo sa 60.000 stanovnika, čime poništava višedecenijsko smanjenje vojnih snaga nakon Hladnog rata.
Švedska je uložila više od 200 miliona evra u modernizaciju infrastrukture, reaktivirala sisteme protivvazdušne odbrane i ponovo formirala pukovniju opremljenu vozilima CV90 i tenkovima Leopard 2.
Komandant Gotlandske pukovnije Dan Rasmusen rekao je da će se "najmanje još hiljadu vojnika" pridružiti postojećim snagama od 4.500 ljudi tokom naredne godine.
Dodao je i da se očekuje dolazak novih sistema protivvazdušne odbrane srednjeg dometa IRIS-T od 2028. godine.
Hibridni rat već traje
Gotland se već suočava sa rastućim hibridnim pretnjama iz Moskve.
Tokom poslednjih 18 meseci na ostrvu su zabeleženi sabotaža vodovodnog sistema, prekid podmorskog optičkog kabla i česte radio-smetnje koje utiču na avione, hitne službe i komunikacije.
Komandant Kleson rekao je da je "prilično zabrinut" zbog takvih napada.
"Ruska doktrina podrazumeva pokušaj pronalaženja slabosti i ranjivosti, a zatim korišćenje svega što može da ih iskoristi", upozorio je on.
Trampova politika zabrinula Evropu
Kao i druge članice NATO-a, Švedska sada mora da razmatra mogućnost sukoba sa mnogo manjom američkom podrškom - ili čak bez nje.
Donald Tramp poslednjih meseci najavljuje povlačenje američkih trupa iz Nemačke i Poljske i dodatno smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi.
Kao znak te promene, SAD je drastično smanjio broj vojnika poslatih na vežbu na Gotlandu.
Lekcije iz Ukrajine
Vežba je pokazala i koliko su masovni napadi dronovima promenili moderno ratovanje.
Švedske jedinice morale su tri puta da ponavljaju deo vežbe nakon što je grupa od samo 17 ukrajinskih vojnika uz pomoć dronova uništila njihove oklopne formacije.
"Video sam sve njihove tenkove. Bili su lake mete", rekao je ukrajinski operater drona koji se predstavio pozivnim imenom Tarik.
"Moramo biti spremni na sve"
Švedske vlasti sada rade planove za sve moguće scenarije - od nestanka struje do oružanog napada.
"Moramo biti spremni na sve", rekla je Mejt Folin, liderka regionalne vlade Gotlanda.
Komandant Rasmusen priznao je da ga je posebno iznenadio broj dronova koje Ukrajinci koriste.
"Moj glavni zaključak je da moramo mnogo više da vežbamo sa dronovima", rekao je on.
Pojedini NATO diplomati smatraju da bi savez trebalo da ode i korak dalje i trajno postavi sisteme dalekometne protivvazdušne odbrane na Gotlandu kako bi dodatno odvratio Rusiju.
"Ne smemo sedeti skrštenih ruku i čekati", zaključio je švedski komandant Kleson.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo)