- Stvrdnuti zubni plak sa kutnjaka pomogao je da se identifikuje harbinska lobanja stara najmanje 146.000 godina kao denisovac, blizak neandertalcima.
- Dve studije iz 2025. godine, objavljene u Cell i Science, potvrdile su nalaz mitohondrijskom DNK i drevnim proteinima iz lobanje.
- Otkriće daje najpotpuniji anatomski uvid u denisovce do sada, ali njihova formalna klasifikacija i dalje ostaje otvorena.
Trag stvrdnutog zubnog plaka na jedinom sačuvanom kutnjaku pomogao je da se reši identitet jednog od najzagonetnijih ljudskih fosila u Aziji. Skoro potpuno očuvana lobanja iz Harbina, nazvana "Čovek zmaj", pripadala je denisovcu, izumrloj ljudskoj lozi blisko povezanoj sa neandertalcima.
Dve molekularne studije objavljene 2025. godine pružile su komplementarne dokaze. Tim koji je predvodila Ćjaomej Fu sa Instituta za paleontologiju kičmenjaka i paleoantropologiju Kineske akademije nauka izolovao je mitohondrijsku DNK iz zubnog kamenca. Zasebna analiza izolovala je drevne proteine iz kosti lobanje, piše The brighter side.
Nalazi su objavljeni u časopisima Cell i Science. Zajedno, oni povezuju bogato sačuvanu lobanju sa lozom koja je ranije bila predstavljena uglavnom fragmentarnim ostacima.
"Ovo je pribadača na mapi na osnovu koje možemo da kažemo: 'Evo kako su denisovci izgledali'", rekla je Karina Šlebuš, evolucioni antropolog sa Univerziteta u Upsali, koja nije učestvovala ni u jednoj od ove dve studije.
Prepoznatljiva lobanja sa neizvesnim identitetom
Lobanja iz Harbina potiče iz provincije Hejlungđjang u severoistočnoj Kini. Direktno datiranje metodom uranijumovih nizova utvrdilo je minimalnu starost od približno 146.000 godina, umesto tačnog datuma života ove jedinke.
Njena očuvanost čini je posebno dragocenom. Lobanja je gotovo kompletna i nedeformisana, zadržavajući karakteristike koje mali zubi ili fragmenti kostiju ne mogu zajedno da otkriju.
Kada su je istraživači opisali 2021. godine, njena velika veličina, izraženi grebeni obrva i masivna gornja vilica privukli su pažnju. Istraživač sa Geološkog univerziteta u Hebeju, Đe Ćjang, i njegove kolege predložili su novu vrstu, Homo longi, pri čemu se naziv odnosi na "zmaja".
Drugi istraživači su sumnjali na povezanost sa denisovcima zbog lokacije, starosti i anatomije fosila. Međutim, poređenja oblika dovela su do protivrečnih tumačenja njegovog odnosa sa drugim drevnim ljudima.
Neke analize su lobanju iz Harbina grupisale sa vilicom iz Sjahea sa Tibetanske visoravni, koja se povezuje sa denisovcima. Druge su ih razdvajale, što ilustruje teškoću razvrstavanja fosila u populacije samo na osnovu anatomije.
Denisovci su prvi put prepoznati kao posebna loza putem genetskih dokaza 2010. godine. Povezivanje njihovog molekularnog identiteta sa informativnom anatomijom lobanje ostalo je velika praznina u rekonstrukciji ljudske evolucije širom Azije.
Stvrdnuti plak uspeva tamo gde DNK iz kosti ne uspeva
Tim koji je predvodila Fu u početku je tražio drevnu DNK u uzorcima sa piramidalne (petrozne) kosti lobanje i materijala zuba. Ti pokušaji nisu dali upotrebljivu drevnu ljudsku DNK.
Istraživači su se potom okrenuli zubnom kamencu, mineralizovanom plaku pričvršćenom za preostali kutnjak. Njegova stvrdnuta struktura može da sačuva biološki materijal dugo nakon što drugi izvori postanu neupotrebljivi.
Uzorak težak svega 0,3 miligrama dao je drevnu mitohondrijsku DNK. Taj genetski materijal potiče iz mitohondrija ćelije, koje proizvode energiju, i pruža dokaze o poreklu po majčinoj liniji.
Savremena kontaminacija je zakomplikovala analizu. Skoro četiri petine ljudskog genetskog materijala izolovanog iz uzorka poticalo je iz savremenih izvora, zbog čega je pažljiva identifikacija drevne komponente bila od ključnog značaja.
Sačuvane drevne sekvence poklapale su se sa mitohondrijskom DNK denisovaca. Poređenja su takođe povezala Harbin sa ranom denisovskom lozom koju predstavljaju jedinke iz Sibira. Ovo nije bio potpuni nuklearni genom, koji bi ponudio širi uvid u poreklo jedinke. Zbog toga nezavisni dokazi zasnovani na proteinima pružaju važnu drugu liniju podrške.
"Konačno možemo jasno da pokažemo da je to DNK denisovaca i da je povezana sa ranim denisovcima", rekla je Fu.
Ovaj rezultat pokazuje zašto istraživači ponekad moraju da ispitaju neočekivane delove fosila. Takođe pokazuje da neuspešno izolovanje DNK iz guste kosti ne znači nužno da su molekularni dokazi uzorka iscrpljeni.
Proteini lobanje pružaju nezavisnu proveru
Studija proteina pratila je drugačiji put, koristeći dva uzorka iz piramidalne kosti. Ova razlika je važna: njeni dokazi nisu potekli iz istog uzorka plaka koji je dao mitohondrijsku DNK.
Istraživači su identifikovali 95 drevnih proteina nakon što su odvojili verovatne zagađivače od materijala koji pripada fosilu. Hemijske promene povezane sa degradacijom pomogle su da se potvrdi autentičnost drevnih proteina.
Njihova analiza je izolovala 19.299 peptida, manjih fragmenata proteina koji se koriste za rekonstrukciju sekvenci. To je pružilo znatno više informacija o proteinima nego ranije studije nekoliko drugih drevnih ljudskih uzoraka.
Pošto DNK upravlja proizvodnjom proteina, razlike u sekvencama proteina mogu otkriti nasledne varijacije. Istraživači su uporedili sekvence iz Harbina sa onima povezanim sa denisovcima, neandertalcima, savremenim ljudima i drugim čovekolikim majmunima.
Jedna varijanta aminokiselina povezana sa denisovcima potvrđena je sa visokim stepenom pouzdanosti. Dve dodatne varijante ponudile su potencijalnu podršku, iako ih je rad tretirao kao manje pouzdane.
Šira analiza sekvenci proteina takođe je svrstavala Harbin zajedno sa denisovcima. Ovo grupisanje imalo je 98% ili 100% statističke podrške, u zavisnosti od skupa podataka za poređenje, što je dodatno učvrstilo zaključak dobijen na osnovu mitohondrijske DNK.
"Kada se obe studije posmatraju zajedno, prilično je jasno da je ovo jedinka denisovca", rekao je Bence Viola, paleoantropolog sa Univerziteta u Torontu, koji nije učestvovao ni u jednoj studiji.
Bolja referenca za drevne ljude Azije
Harbin daje istraživačima anatomsku referencu učvršćenu molekularnom identifikacijom. Karakteristike njegove lobanje i zuba sada mogu usmeravati poređenja sa fosilima iz iskopavanja i muzejskih zbirki.
To bi moglo pomoći u proceni uzoraka čiji identitet ostaje neizvestan. Međutim, sličnost sa Harbinom bila bi razlog za dalja istraživanja, a ne automatski dokaz denisovskog porekla.
Raniji molekularni radovi već su povezali fosile iz Sibira, sa Tibetanske visoravni i Tajvana sa denisovcima. Nalazi iz Harbina dodaju severoistočnu Kinu tim dokazima i jačaju sliku o geografski široko rasprostranjenoj lozi.
Rad o proteinima ukazuje na to da su populacije denisovaca naseljavale različite sredine, uključujući nizije, visoke visoravni i suptropske šume. Utvrđivanje odnosa između tih populacija zahtevaće dodatno uzimanje molekularnih uzoraka.
Studija iz 2019. godine pokušala je da rekonstruiše anatomiju denisovaca na osnovu obrazaca metilacije DNK, predlažući karakteristike koje uključuju dugačko lice i širu karlicu. Takva predviđanja su se bavila oskudnim fosilnim zapisom, ali Harbin sada nudi direktnu anatomiju lobanje za poređenje.
Lobanja ne otkriva kompletno telo denisovaca niti izgled svake populacije. Međutim, ona pruža znatno potpuniji uvid u jednu jedinku u poređenju sa fragmentima koji su ranije dominirali među molekularno identifikovanim ostacima.
Loza je jasnija od naziva vrste
Identifikovanje Harbina kao denisovca ne rešava svako taksonomsko pitanje. Istraživači i dalje raspravljaju o tome kako klasifikovati denisovce i neandertalce, uključujući i to da li ih treba priznati kao posebne vrste ili kategorije unutar vrste Homo sapiens.
Genetski dokazi pokazuju da su se denisovci ukrštali sa savremenim ljudima. Ta istorija komplikuje jednostavne podele, ali i dalje dobro podržava njihovu identifikaciju kao posebne drevne loze.
Naziv Homo longi takođe zavisi od toga za koje druge fosile se na kraju ispostavi da su denisovski. Ako već postoji stariji primenjivi naziv vrste, taksonomski prioritet bi mogao uticati na naziv koji se koristi za ovu grupu.
Dok ne budemo znali koji su uzorci denisovci, ne možemo biti sigurni koji je naziv važeći“, rekao je Viola. Molekularni identitet Harbina sada je mnogo jasniji, dok njegova formalna klasifikacija ostaje otvorena.
BONUS VIDEO:
(MONDO)